Уметност провокације

Изложба стрипа Цампе ди Леонеа, која ће бити отворена сутра у 18 часова у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Булевару револуције 71 у Београду, изазива пажњу јавности и пре отварања захваљујући тајновитости уметника и његовој провокативној анализи лика и дела овдашњих културних прегалаца. У стрипованој форми, на удару оштре и често циничне критике Цампе ди Леонеа нашли су се уметници попут Драгана Папића, Марине Абрамовић, затим Тање Остојић и многи, многи други. Биће изложено 23 метра штампане траке Цампиних активистичких стрипова.

Према речима Селмана Тртовца, помоћника у поставци изложбе, на изложби ће бити приказани радови који су настајали од 2003. године.

– Део уметничког концепта је и тај да аутор или група аутора, не знамо ко је у питању, буду анонимни. Могу да кажем да су они из Београда и да ће бити присутни на отварању изложбе – каже Тртовац.

Он каже да људи јако добро реагују на стрипове Цампе ди Леонеа, јер им одговара цинични приступ и друштвена сатира којој су изложени ликови у његовим стриповима. Што се тиче оних који су се нашли под сатиричном оштрицом овог мистериозног уметника, Тртовац каже да је један од њих позитивно реаговао, док остали углавном ћуте.

У програму изложбе пише да се Цампа ди Леоне спрда са репрезентацијом балканске уметничке сцене, у контексту западне уметности, обрушавајући се на неке од најпознатијих кустоса, уметника и институција.

– Имате један стрип који је посвећен такмичењу у Мађарској, под називом „Сорошијада”. Ту је и стрип о томе како Драган Папић сања велику лову, па одлази да се договори за новац код Верана Матића. А Веран му тражи да пређе један непријатан тест. Онда Папић среће уметницу Дарку Радосављевић, која му препричава перипетије које је она прошла да би добила паре – уз осмех каже Тртовац.

(/slika2)Један од лајтмотива Цампиних стрипова управо је беспоштедна критика хиперпродукције артистичких радова који, по њему, не служе никаквој сврси, док се лажни активизам уметника своди на бескрајно пријављивање за стране фондације. Зато се Цампа подсмева уметничкој елити која је у сталној потрази за еврима, као врхунским уметничким дометом у свету тржишта. Отуда и назив изложбе „Цампа ди Леоне се бори против неолибералног капитализма, савремене уметности и активизма у култури”.

Стварање фаме око овог критичара балканских уметничких кругова, поготово у медијима, свакако је допринело његовој популарности. Чак и „прозвани” уметници, као што је Марина Гржинић, постали су практично обожаваоци тог циничног стрип-фантома. Она је у једном тексту навела да „док год Цампа ди Леоне кроз технику стрипа, гради снажну митолошку нарацију, интерни флукс комплексних релација, смешно, критички, али не и офанзивно критички, ја не марим уопште ко је до врага Цампа ди Леоне”.

Урош Ђурић се у једном тексту пита да ли је Цампа ди Леоне стрип, сатира, политички памфлет, социокритичка анализа сцене или ништа од тога? Рекло би се, од свега помало.

Изложба Цампе ди Леонеа трајаће до 1. септембра, а организатори додатно дижу медијску прашину тако што најављују да ће поставка „подгрејати врело лето”. И док разни аутори питају да ли је у питању само мит, утвара са Интернета, сајбер терориста или арт превара, дубоко анализирајући мотиве његовог рада и спрдања са етаблираним именима, посетиоци интернет форума, дакле просечни конзументи уметности уживају у смеху. Прија им ударац на институције културе, као и идеја да се неко озбиљно позабави прилично запостављеном граном у уметности, сатиром, тако што ће се запитати да ли ичему служи модерна уметност на Балкану? Па макар по цену да се дирне у „светиње” попут Марине Абрамовић, и чувених перформера из седамдесетих година прошлог века, Ере Миливојевића и Раше Тодосијевића. За крај, да и ми додамо једну претпоставку у прилог миту о Цампи ди Леонеу: посматрајући његове радове, у питању је вероватно неко ко их врло добро и лично познаје. На сајту www.seecult.org доступни су неки од његових радова.