Медведев у потери за Ђоковићем

Од јуче је Данил Медведев и званично други рекет света. Знало се то и пре његове победе у Марсељу, а сада је двострука прослава увеличала успех од посебног значења у „златном добу” професионалног тениса, у којем је чак и позиција број два била недостижна за било кога ко се не зове Новак Ђоковић, Роџер Федерер, Рафаел Надал или Енди Мари.

Од 25. јула 2005. године, када је са те позиције сишао Лејтон Хјуит, ова четворица асова до јуче нису дозвољавала приступ ни другом, а камоли првом месту. У периоду 2008–2012, заузимали су пет година непрекидно сва четири водећа места и то је био главни повод да се устоличи назив „велика четворка”, иако је учешће четвртог члана у њој временом постајало све мање реално.

Гледано из данашње перспективе, име „велика четворка” и место Ендија Марија у њој могу да се оправдају искључиво његовом позицијом на АТП листи. На прва четири места провео је укупно 407 седмица: 41 на првом, 79 на другом, 106 на трећем и 181 на четвртом месту. Притом је до другог места стигао 2009, а до првог 2016.

Са свега три гренд слем титуле, Мари је далеко од рекорда „велике тројице”, делећи 18–22. место на листи професионалне ере, а укупно и далеко ниже. Његове највеће заслуге за осталу тројицу су у томе што је десетак година држао „четврту четвртину” жреба и спречавао продор нових генерација.

У том смислу је имао већи значај од Станисласа Вавринке, такође троструког гренд слем шампиона у „златном добу”. Швајцарац је на позицији главних носилаца је провео свега 156 седмица, од чега 60 на трећем и 96 на четвртом месту.

После њега, следећи тенисер није дошао ни близу дужег боравка у квартету водећих. Треће место је било највиши пласман каријере за Ферера (20 седмица), Чилића (12), Раонића (10), Димитрова (10) и Дел Потра (4). Из млађих генерација, ослобођених дела некадашње тортуре „велике четворке”, дуже су на тој позицији провели Зверев (32) и Тим (29 седмица), са реалним изгледима да те пласмане и поправе у будућности.

Занимљиво је да су сви чланови „велике четворке” уједно и апсолутни рекордери професионалне ере по дужини боравка на прве четири позиције, где су просечно провели сваки по 12 година. Ђоковић је свој рекорд боравка на првом месту управо дигао на 312 седмица, Надал је 368 недеља био на броју 2, Федерер је са 222 рекордер треће позиције, а Мари је био најдуже на броју 4, 181 седмицу.

Дуго трајање и здравствени проблеми који уз то природно иду истањили су заштитни бедем најдуговечније четворице. Ђоковић је сада усамљен на врху, а Медведев постаје главни претендент да овом квартету, макар и привремено, одузме челну позицију. Било би то први пут после више од 17 година, још од 2. фебруара 2004. године.

Теоретски би могао да се попне на врх већ освајањем Ролан Гароса, али то би, крај Надала, Ђоковића и Тима, био невероватан подвиг. Руски тенисер необичног стила и карактера није ни раније журио, па то не чини ни сада. После узастопних пораза од двојице наших тенисера – од Новака Ђоковића у финалу Мелбурна и од Душана Лајовића на старту турнира у Ротердаму – сабрао се и најавио нови победнички низ титулом у Марсељу. Поход на прво место није сврстао међу важније циљеве:

– Ђоковићев рекорд је невероватно остварење. По томе како игра, свакако може и до 400 недеља на врху, а ми ћемо да се трудимо да га спречимо. Рекорди „велике тројице” су фантастични и вероватно неће бити оборени ни за 100 година. То је врло ретко у било ком спорту. Не верујем да се може рећи да остали у истој ери нису били довољно добри, само су њих тројица била невероватна, а други немају чега да се стиде.

Конкретне последице смене Рафаела Надала са другог места могле би да се осете при његовом нападу на 14. титулу са париске шљаке, ако са места број 3 већ у полуфиналу наиђе на Ђоковића, у финалу пре финала.

Нови успех Медведева и евентуална трка са Ђоковићем за прво место нису изазвали одушевљење у западним медијима, као ни историјски рекорд нашег аса на позицији број 1. Србин и Рус на прва два места свакако нису добри за спонзоре и тржиште, али може да буде и горе.

Како ствари стоје, чим АТП систем почне да примењује стари формат резултата у последње 52 седмице, уз раме водећих би могао да се нађе и Андреј Рубљов, чији је тренутни пласман на осмом месту далеко испод реалног.

Један напредовао, остали назадовали

Од ове седмице се на АТП листи алтернативно рачуна половина поена освојених у истом периоду 2019, или сви овогодишњи. Пошто се 2020. у ово време није играло, то значи да се прекоченим турниром губи половина поена из 2019. године.

На новој АТП листи је од прве десеторице само Данил Медведев увећао скор, за 137 поена, а сви други су изгубили. Највише Доминик Тим (500), па Роџер Федерер (250) и Рафаел Надал (180). Матео Беретини има 68 поена мање, а Новак Ђоковић (-23) и остали губе симболичне суме, мање од 30 поена.

АТП листа: 1. Новак Ђоковић (Србија) 12.008, 2. Данил Медведев (Русија) 9.940, 3. Рафаел Надал (Шпанија) 9.670, 4. Доминик Тим (Аустрија) 8.625, 5. Стефанос Циципас (Грчка) 6.765, 6. Роџер Федерер (Швајцарска) 6.375, 7. Александар Зверев (Немачка) 5.635, 8. Андреј Рубљов (Русија) 5.011, 9. Дијего Шварцман (Аргентина) 3.640, 10. Матео Беретини (Италија) 3.453 поена, итд.

Остали тенисери из Србије: 26. Душан Лајовић 1.895, 33. Филип Крајиновић 1.665, 46. Миомир Кецмановић 1.364, 54. Ласло Ђере 1.106, 146. Никола Милојевић 501, 159. Данило Петровић 455, 193. Виктор Троицки 360 поена, итд.

Нина Стојановић међу првих 100

На новој ВТА листи Нина Стојановић је 95. са 854 поена. На истим позицијама су остале 158. Олга Даниловић, 201. Наталија Костић и 204. Ивана Јоровић, а Александра Крунић је напредовала за 12 места и сада је 213.

Ни на врху није било значајнијих промена. Води Ешли Барти (Аустралија) са 9.186, испред Наоми Осаке (Јапан) са 7.835 и Симоне Халеп (Румунија) са 7.255 поена.