уторак, 18.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.03.2021. у 08:18 Катарина Ђорђевић

Прошле године 12.000 бракова мање него 2019.

У кризним временима људи се уздржавају од великих одлука, да се жене, удају, рађају децу, али и разводе
(Фото А. Васиљевић)

Због пандемије вируса корона лане је склопљено готово 12.000 бракова мање него 2019. годинe – најновији су подаци Републичког завода за статистику према којима је пред матичара прошле године изашло само 23.914 парова, док је у 2019. години било чак 35.754 младенаца. Свадбе су заказиване, па отказиване, померане с пролећа на јесен, па одлагане за идућу годину, а број црквених венчања готово је преполовљен због строгих епидемиолошких мера и забрана окупљања.

Графикони сведоче да су у мају, јуну и септембру – месецима у којима младенци најчешће стају на луди камен, број венчања био двоструко, односно четвороструко мањи. Иако је ванредно стање изазвано пандемијом укинуто 6. маја, у том месецу је склопљено свега 1.207 бракова, док је у мају 2019. године чак 4.457 парова рекло „да”. У јуну је закључено упола мање бракова него годину раније, док је у септембру венчано око 1.100 младенаца мање.

Ако се наставе овакви демографски трендови, матичари ће сем венчаних да уписују и све мање нових имена у књиге рођених – што се нажалост не може рећи и за издати број извода из матичне књиге умрлих. Демограф Горан Пенев подсећа да је у 2020. години рођено најмање беба, умрло највише особа и склопљено најмање бракова у новијој српској историји, али истиче да су прелиминарни подаци за 2021. годину још депресивнији. Он оправдано стрепи да ће ове године бити рођено мање од 60.000 беба, а умрети више од 120.000 особа, што значи да ћемо на једно рођење имати два смртна случаја.

– Разлози због којих парови не излазе пред матичара су логични – никоме није до весеља у моменту када свакодневно слушамо вести о броју заражених и преминулих. Други разлог је везан за нашу културу и традицију, у којој доминирају велике свадбе од 200 и 300 званица које већ годину дана готово нико не прави. Препорука о држању физичке дистанце и страх од социјалних контаката за последицу имају чињеницу да се људи мање друже, излазе, путују, па улазе у емотивне везе и ступају у брак.

То ће неминовно довести и до пада новорођених беба јер не треба заборавити да се више од две трећине деце у Србији рађа у браку – наши жене ипак прво одлазе код матичара, па тек онда у породилиште – подсећа наш саговорник и истиче да је због пада склопљених бракова у озбиљним проблемима цела „индустрија” венчања, почевши од хотелијера, угоститеља, посластичара, музичара, салона за венчанице, фризера, цвећара, агенција за организовање венчања и салона за декорацију који су на принудном одмору већ годину дана.

Др Невена Чаловска Херцог, психијатар и професор на Факултету за медије и комуникације на предметима Породица и породични односи и Системски приступ партнерским кризама, подсећа да већина особа зна за психолошко неписано правило да у кризи не би требало доносити важне животне одлуке, у које спадају брак, родитељство или развод. Зато се не треба чудити што витална статистика бележи мањи број бракова, рођених беба и развода.

– Реченица која је у највећој мери обележила наш живот у последњих годину дана и која гласи „Наредне две недеље су кључне” постала је не само лајтмотив живота у доба короне, већ је утицала и на многе особе које размишљају о крупним одлукама да зауставе те планове док не прођу те две недеље. Неки су у том међувремену схватили да особа за коју су мислили да је њихова друга половина, није партнер с којим желе да проведу другу половину живота, а неки су одлучили да треба да наставе да живе заједно, али без „венчанице”. И коначно, некима је пандемија укинула могућност да упознају партнера јер нисмо могли да излазимо, путујемо и тако упознајемо нове људе. Одлука о одлагању родитељства је такође разумљива – рођење детета је величанствен емоционални доживљај, који истовремено захтева велике психолошке и финансијске ресурсе, који су сада редуковани. Трудноћа у доба короне носи додатну анксиозност јер мајка истовремено степи за своје и за здравље своје нерођене бебе. Зато разумем зашто је већина људи ставила живот „на чекање” – закључује наша саговорница.

Ова витална статистика важи и за регион, али и свет у глобалу – поменимо да хрватски демографи упозоравају да је у 2020. години склопљено најмање бракова, рођено најмање деце и умрло највише људи у последњих 70 година, од када се у тој земљи води витална статистика. Прелиминарни подаци говоре да је с оне стране Атлантика у 2020. години – у Америци, забележен најмањи број новорођених беба у последњих 35 година, а доступни подаци из 32 савезне државе говоре да је рођено чак 95.000 беба мање него у 2019. години, што представља пад од четири одсто.

Коментари20
095df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boža
Bitan je broj rođene dece a ne broj brakova. Mislim da ove mere doprinose natalitetu više od svih novčanih stimulacija.
Nešto je trulo u državi Danskoj
Najbolji program socijalne politike je tzv. pravna država sa nezavisnim institucijama koje se dosledno brane od zloupotrebe, uz školstvo koje prenosi šta je red i poštovanje prema trudu, radu, otvorenoj diskusiji i posebnim dostignućima. I (!) sa slobodnim medijima koji rade svoj posao. Samo u takvoj klimi i čistoj sredini se rado zivi, i stvara porodica. Ali mi se radije bavimo kafanskim znanjem o svetskoj politici, teorijama zavere, mitosom večne žrtve, itd. A državi baš to i odgovara...
Nešto je trulo u državi Danskoj
Najbolji program socijalne politike je tzv. pravna država sa nezavisnim institucijama koje se dosledno brane od zloupotrebe, uz školstvo koje prenosi šta je red i poštovanje prema trudu, radu, otvorenoj diskusiji i posebnim dostignućima. I (!) sa slobodnim medijima koji rade svoj posao. Samo u takvoj klimi i čistoj sredini se rado zivi, i stvara porodica. Ali mi se radije bavimo kafanskim znanjem o svetskoj politici, teorijama zavere, mitosom večne žrtve, itd. A državi baš to i odgovara...
Branko Scandinavia
U Hercegovini (otac iz ok.Trebinja),nikada nisam cuo, pa ni sada kada odem da se kaze:" Da s` ne deli imanje,samo jednodete.". U Sumadiji( majka iz ok.Cacka-gde sam i rodjen,i dan danas se to cuje.Ta imanja se na kraju poklanjaju. "Jedinci" su uvek bili povlasteni i kod roditelja i kod guranja u drustvu,-"znas on je jedinac od toga i toga". Epilog,nas 3 brata od 4, zivimo u Scandinaviji sa svojim porodicama i sa ponetim ili stecenim akademskim zvanjima ovde.Plus ovo sve o cemu tekst govori.
Младовеначне и громадне
Ако држава жели да повећа број вакцинисаних, а да истовремно повећа и број венчаних парова, нека будућим брачним паровима омогући венчање на вакцинационим пунктовима, наравно уз два сведока (медицинску сестру или техничара и лекара који раде на вакцинацији). Овлашћења матичара могу, привремено, док траје епидемија, да преузму директор или заменик директора здравствене установе. Уместо здравице за младенце алкохолним пићем, "окупљени" могу да се темељито напрскају алкохолом по шакама...
Branko Scandinavia
Mislim da je tekst krajnje ozbiljan i govori o sudbini -"buducnosti" naroda i ne zasluzuje povrsne i ironicne komentare bilo koga od citalaca.Demografski problem je najveci problem SRPSKOG NARODA.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља