Прошле године 12.000 бракова мање него 2019.

Због пандемије вируса корона лане је склопљено готово 12.000 бракова мање него 2019. годинe – најновији су подаци Републичког завода за статистику према којима је пред матичара прошле године изашло само 23.914 парова, док је у 2019. години било чак 35.754 младенаца. Свадбе су заказиване, па отказиване, померане с пролећа на јесен, па одлагане за идућу годину, а број црквених венчања готово је преполовљен због строгих епидемиолошких мера и забрана окупљања.

Графикони сведоче да су у мају, јуну и септембру – месецима у којима младенци најчешће стају на луди камен, број венчања био двоструко, односно четвороструко мањи. Иако је ванредно стање изазвано пандемијом укинуто 6. маја, у том месецу је склопљено свега 1.207 бракова, док је у мају 2019. године чак 4.457 парова рекло „да”. У јуну је закључено упола мање бракова него годину раније, док је у септембру венчано око 1.100 младенаца мање.

Ако се наставе овакви демографски трендови, матичари ће сем венчаних да уписују и све мање нових имена у књиге рођених – што се нажалост не може рећи и за издати број извода из матичне књиге умрлих. Демограф Горан Пенев подсећа да је у 2020. години рођено најмање беба, умрло највише особа и склопљено најмање бракова у новијој српској историји, али истиче да су прелиминарни подаци за 2021. годину још депресивнији. Он оправдано стрепи да ће ове године бити рођено мање од 60.000 беба, а умрети више од 120.000 особа, што значи да ћемо на једно рођење имати два смртна случаја.

– Разлози због којих парови не излазе пред матичара су логични – никоме није до весеља у моменту када свакодневно слушамо вести о броју заражених и преминулих. Други разлог је везан за нашу културу и традицију, у којој доминирају велике свадбе од 200 и 300 званица које већ годину дана готово нико не прави. Препорука о држању физичке дистанце и страх од социјалних контаката за последицу имају чињеницу да се људи мање друже, излазе, путују, па улазе у емотивне везе и ступају у брак.

То ће неминовно довести и до пада новорођених беба јер не треба заборавити да се више од две трећине деце у Србији рађа у браку – наши жене ипак прво одлазе код матичара, па тек онда у породилиште – подсећа наш саговорник и истиче да је због пада склопљених бракова у озбиљним проблемима цела „индустрија” венчања, почевши од хотелијера, угоститеља, посластичара, музичара, салона за венчанице, фризера, цвећара, агенција за организовање венчања и салона за декорацију који су на принудном одмору већ годину дана.

Др Невена Чаловска Херцог, психијатар и професор на Факултету за медије и комуникације на предметима Породица и породични односи и Системски приступ партнерским кризама, подсећа да већина особа зна за психолошко неписано правило да у кризи не би требало доносити важне животне одлуке, у које спадају брак, родитељство или развод. Зато се не треба чудити што витална статистика бележи мањи број бракова, рођених беба и развода.

– Реченица која је у највећој мери обележила наш живот у последњих годину дана и која гласи „Наредне две недеље су кључне” постала је не само лајтмотив живота у доба короне, већ је утицала и на многе особе које размишљају о крупним одлукама да зауставе те планове док не прођу те две недеље. Неки су у том међувремену схватили да особа за коју су мислили да је њихова друга половина, није партнер с којим желе да проведу другу половину живота, а неки су одлучили да треба да наставе да живе заједно, али без „венчанице”. И коначно, некима је пандемија укинула могућност да упознају партнера јер нисмо могли да излазимо, путујемо и тако упознајемо нове људе. Одлука о одлагању родитељства је такође разумљива – рођење детета је величанствен емоционални доживљај, који истовремено захтева велике психолошке и финансијске ресурсе, који су сада редуковани. Трудноћа у доба короне носи додатну анксиозност јер мајка истовремено степи за своје и за здравље своје нерођене бебе. Зато разумем зашто је већина људи ставила живот „на чекање” – закључује наша саговорница.

Ова витална статистика важи и за регион, али и свет у глобалу – поменимо да хрватски демографи упозоравају да је у 2020. години склопљено најмање бракова, рођено најмање деце и умрло највише људи у последњих 70 година, од када се у тој земљи води витална статистика. Прелиминарни подаци говоре да је с оне стране Атлантика у 2020. години – у Америци, забележен најмањи број новорођених беба у последњих 35 година, а доступни подаци из 32 савезне државе говоре да је рођено чак 95.000 беба мање него у 2019. години, што представља пад од четири одсто.