Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прилог расправи о буњевачком језику

(Новица Коцић)

Томислав Жигманов, у спору о буњевачком језику, стао је иза једне сумњиве дијалектолошке истине: „Све српске и хрватске научне институције потврђују да је новоштокавска икавица којом говоре Буњевци ’језичко наслеђе хрватског језика’”. Та ће се „сумњива истина”, међутим, брзо показати као неспорна нетачност и о њој хрватске научне институције нису још обавештене (онај ко је то најбоље знао упокојио се пре више година – Д. Брозовић): за „хрватски језик” по штокавским просторима први пут се „чуло” пре стотинак година, и то у оној верзији коју су Хрватима подметнули „хрватски вуковци”. Вуковска ијекавица, дакле, може бити једино српска, а „хрватска” само утолико што су је ти „вуковци пресписали” са српског. Што се, пак, тиче „новоштокавске икавице”, она је такође део српскога штокавског масива и Хрвати су за њу, као и за ијекавштину, први пут чули пре оних истих стотинак година, с тим што је она могла бити „њихова” једино тамо где су током Другог светског рата истребили Србе (а будући да се у дијалектологији геноцидом не оперише као научним аргументом, у овом тренутку заборавићемо и на „икавицу као језичко наслеђе хрватског језика”).

Тако постаје извесно да се и на ијекавицу и на икавицу може гледати једино као на „језичко наслеђе српског језика”, а на „хрватски” као, рецимо, на „аустријски”, „канадски” или „либијски”, тј. као на језик којега нема. И извесно је да га у Војводини није ни могло бити: у оно време кад се по штокавштини први пут чуло за „хрватско име” Хрвата је у Суботици било 26 (и словима: двадесет шест), у целој Војводини – није их било ни 2.000 и није јасно како се 1945. тај број скоро устостручио. Ми можемо претпоставити да су његову половину чинили Буњевци и Шокци који су у Хрвате натерани комунистичким декретом, али за ону другу половину Жигманов би нам могао рећи откуд су се и како изројили.

И у свим тим „рачуницама” јасно је да су Хрвати у Војводини неутемељени и као народ и као национална мањина, „хрватски језик” и у Хрватској и свугде другде утемељен је као српски. Жигманов може буњевачки језик писати под наводницима, али та ознака много више пристаје хрватском, јер се буњевачки као „мали језик”, као „микројезик”, може уклопити у ону одредницу по којој такви „језици могу бити велика тајна”.

Како ће га Буњевци „уредити”, не може се знати, али је извесно да према његовој икавској основи досад ни Срби ни Хрвати нису најавили своје претензије.

Драгољуб Петровић

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Д. М. Сибничанин
Ако хоћемо лингвистички и пошетно, хрватски језик, као и буњевачки језик, али и "босански" ("бошањчки") и "црногорски само су варијанет српског (вуковског, штокавског) ејзика. Све су то политичке авриајнте ејдног лингвистички истог, српскогг језика.
Dalmatinac
Hrvatska bi trebala uzvratiti reciprocitetom. Apsolutno je skandalozno da se štokavska ikavica pripisuje Srbima koji njome pričaju samo u promilima. To je isto kao kada bi Hrvati tvrdili da je štokavska ekavica hrvatsko narječje kojim priča samo par Hrvata. A ovo o postojanju hrvatskog jezika nije vrijedno niti komentiranja. Taj jezik se pod hrvatskim imenom spominje još najmanje od 13. vijeka.
Сремац
Направили сте веома добру серију о хрватским краљевима. Има само један мали проблем врви шпекулацијама. А најбољи део је где питате два страна историчара о пореклу Хрвата где они додуше културно слежу раменима,и ако им је струка историја јужних Словена
Trifun
@Dalmatinac U Dalmaciji,Vojnoj krajini,Dubrovniku..,svo vreme,u upotrebi je bio srpski jezik..Ljudevit Gaj,Nemac poreklom,kaže da su Hrvati prisvojili srpski jezik za svoj.Isto priznaje Josip Juraj Štrosmajer..Ljudevit Gaj pise 1846.g u listu “Danica” /br.31: “Sav svijet zna da smo mi književnost ilirsku podigli; tu nama još iz daleka nije na um palo ikada tvrditi da to nije srpski već ilirski jezik; pače se ponosimo što mi Hrvati sa braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo.."
Прикажи још одговора
slavko
Hrvati ne postoje. Oni su izmišljeni. Kao i njihov jezik i njihova država. O tome treba obavestiti UN i podeliti tu tvorevinu između Srbije i Italije. A do tada snimiti o tome istinite filmove.
Ivan
Dragi Slavko. Probali ste nam to reći 1918 pa ste ostali bez kralja. Pa onda ste probali reći 41 pa je došao Jasenovac, onda 1991 pa je došla Oluja. Kako vam više ne dosadi??
LaCosta
Treba dodati da „сумњива истина” nije samo vezana za pitanje jezika vec je znatno vise prisutna na polju istorijske nauke gde je hrvatski identitet gradjen upravo na mnostvu vrlo sumnjivih istorijskih istina. Klasican primer je prica o kralju Tomislavu koja je izvedena bez bilo kakvih materijalnih dokaza. Pola Dalmacije, Slavonija i Bosna nemaju nista zajednickog sa izvornim Hrvatima cakavcima. Ni Hrvati kajkavci nisu izvorni Hrvati vec ih je Madjarska dodelila hrvatskoj vlasteli kao kmetove

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.