Како вратити достојанство споменику културе

Одлуком Владе Србије од 25. јануара 2019. године, насеље Церак виногради (Церак I и Церак II), постало је прво комплетно савремено стамбено насеље стављено под ингеренције Завода за заштиту споменика културе Града Београда. Ко прошета овим насељем, посебно Цераком II, мора да се запита да ли његови становници заслужују такву почаст. Није Церак II као насеље никакав споменик културе, већ огледало некултуре његових становника и градских инспекција које треба да брину о његовом изгледу.

Скоро свака зграда има надоградње у приземљу и на завршним спратовима које осликавају материјални и културни статус дограђивача. Што се тиче стила доградње, дијапазон је широк – од сеоског рустичног до модернистичког кичерајског. Многи власници станова у приземљу суверено су запосели простор око зграда, изградили летње и зимске баште, отворили личне улазе, дворишта оградили за властиту употребу.

Паркиралишта су слика за себе. Број аутомобила превазилази број паркинг места, а већина воли да паркира аутомобил уз зграду. Од зелених површина направљени су ружни приручни паркинзи.

Становници Церака II који станују у повлашћеном насељу воле кућне љубимце. Има их у приличном броју. Због тих кућних љубимаца све зелене површине су препуне псећег измета, а деца се на тим површинама играју и шетају. Културно је имати љубимца, али је основно бити културан и почистити за љубимцем, што се ретко дешава.

Уз све невоље, појавила се и бувља пијаца, коју комунална милиција не уме, неће или не зна да угаси.

Лако је критиковати, а много теже предложити да се стање поправи и Церак II буде стварно споменик културе живљења. У то име предлажем следеће:

Да би се надоградње у насељу решиле, потребно је да грађевинска инспекција Општине Чукарица нареди да се надоградње униформно поправе (тј. буду истоветне), јер је рушење и привођење у првобитни изглед немогуће. Изузимајући простор око зграда, који треба вратити свим станарима.

Град Београд треба да на већ уништеним зеленим површинама изгради паркиралишта и уведе наплату паркирања, како за становнике, тако и за све остале, по типу 9119, тј. зоне без ограничења. Мислим да би се та инвестиција брзо исплатила, посебно у зони око Видиковачке пијаце, где годинама влада невиђени саобраћајни неред суботом и недељом.

Комунална инспекција да се појави на терену и казнама цивилизује понашање људи који мисле да њихови љубимци могу слободно да загађују зелене површине. Како Комунална милиција није способна да затвори бувљу пијацу, треба бар обезбедити јавне нужнике за учеснике бувље пијаце, како не би вршили нужду по улазима и око стамбених зграда.

Маличевић Живорад,
Церак II, Београд