У шетњу уз кафу и клопу „за понети”

Спуштају на метални сто две картонске кутије које красе кинеска слова. Шушка и кеса из које ваде пластични прибор и почињу да једу. Средовечни господин, очигледно уморан од шетње градским улицама, седа за суседни сто и одмотава новине које је носио под руком. А иза њихових леђа велика стаклена врата и на њима катанац. Угоститељски објекти, као и тржни центри, у складу са последњом одлуком надлежних и даље не раде.

Суграђани су се очигледно ужелели кафенисања и глуварења па су заузели неке од столица у престоничким баштама. На столовима, уместо карте јела и пића, пепељара, могле су се видети пластичне чаше из којих се пушила врућа кафа „за понети”, специјалитети које су случајни пролазници пазарили на неком од шалтера брзе хране, папирне кесе са кокицама...

Испред неких од ресторана и кафића у Кнез Михаиловој улици „никли” шалтери. Суграђани купују топле напитке, носе их са собом и пију у ходу или траже своје место за баштенским столовима угоститељских објеката који и даље не раде, на клупама дуж главног шеталишта или испред тржног центра... У неким објектима, без обзира на то што у складу са мерама није било гостију, могли су се видети људи како мајсторишу, чисте... Ведар мартовски дан учинио је своје и свако коме се јуче указала прилика да ужива у сунчаном дану није се преварио да је пропусти. А да су се претходних дана Београђани ужелели и  шопинга сведочио је дугачак ред испред једног од престоничких бутика на омиљеном шеталишту.

– Да ли се унутра дели нешто џабе да уђем и ја? – смејао се један старији господин, а момак из обезбеђења заколутао очима.

О мерама, препорукама, вакцинацији, опасности од ширења вируса корона суграђани нису били расположени да причају. Слежу раменима, одмахују руком и мрмљају себи у браду да „све ово већ сувише дуго траје и да нема друге него да научимо да живимо са короном”.