Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У гудурама Америке

У гудурама Америке
Скулптура „Yugo Amerika” Радоша Антонијевића (Фото: КомуникАрт)

Изложба „У гудурама Америке” биће организована од 8. до 30. априла у биоскопу „Балкан” и представиће радове три аутора: видео-рад „Звуци родног краја” Младена Миљановића, скулптуру „Yugo Amerika” Радоша Антонијевића и инсталацију „Америка” Ненада Малешевића, саопштио је организатор, преноси Танјуг.

Назив изложбе прави јасну опаску на наслов романа Карла Маја „У балканским гудурама”, у ком се Балкан стереотипно тумачи као дивља, неукроћена територија у којој владају насиље и разбојништво. Инверзијом стереотипа и увођењем личног, колективног или историјског искуства, ова поставка гради се на преиспитивању значења топонима и појма Америка.

Изложбу је продуцирала Фондација „Саша Марчета”.

Ксенија Самарџија, кустоскиња изложбе и директорка фондације, напомиње да ова поставка нуди остатке, проживљене и прерађене садржаје: оно што је остало од великих историјских наратива.

„Фондација ’Саша Марчета’ подржала је организацију ове изложбе са намером да у тренутку када се тектонским променама мењају социјални, политички, етички наративи, разматра питања последица, шта долази након драматичног искуства и где се данас налазе утопијске обале слободе”, казала је Самарџија.

Стеван Вуковић, историчар уметности и члан програмског савета Фондације „Саша Марчета”, у каталогу изложбе наводи да кроз тематску спрегу радова на овој изложби се ствара слика о имагинарној Америци, која служи као неки спољашњи орјентир, то јест као нека врста другости у односу на свакодневицу живљења у „балканским гудурама”.

„Звуци родног краја” Младена Миљановића је петнаестоминутни видео и представља ресемнатизацију уметничког који узима и комбинује већ постојеће изворне песме ‒ различите верзије исте песме „Направила Америка од Босне државу”, аутора Анте Бубала. Простор песме и уметничког користи се као потенцијал неутралног простора и платформе културе у којем је могућа свака врста споја, јер је то простор на који сви полажу право, али нико није његов апсолутни власник. Рад је снимљен у мају 2018. а продукован 2019. у сарадњи са филмском екипом Грега Блекеја, аустралијског режисера са адресом у Берлину, а аутор фотодокументације је Немања Мићевић.

Метална скуплтура „Yugo Amerika” настала је 2019. године и представља шкољку аутомобила „југо” исечену и сужену по оси симетрије. Од 1985. до 1992. године, у кампањи под називом „Yugo Amerika”, трајао је извоз овог аутомобила у Сједињене Америчке Државе. Без обзира на то да ли је, како су га оценили у Америци, најгори аутомобил свих вемена, он обликом и називом остаје дубоко интегрисан у конструкције нашег идентитета, и у Србији има култни статус.

Инсталација „Америка” Ненада Малешевића обухвата три фотографије, хиљаду цртежа и једну поштанску марку. Серија цртежа је започета 2015. године и садржи десет књига, тј. свезака. Мотив је скулптура надомак Њујорка, на Острву слободе, позната као Кип слободе. Фотографије су снимљене фебруара 2019. године на Острву слободе, у 53. њујоршкој улици и у Метрополитен музеју.

Цртежи су изведени према илустрацији Кипа слободе са поштанске марке официјелног назива „Статју ов либерти” дате у оптицај 1961. у Бафалу, у држави Њујорк, а купљене у Земуну 2011. године.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Koliko ja znam Jugo se izvozio u Ameriku a ne obratno ! Tako da ako ga je trebalo prepravljati za Američko tržište , onda je trebalo da se proširi na XXL a ne da se suzi na S meru ;)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.