Чајна соба

Колико сте пута били у прилици да будете „сами свој дизајнер”? Вероватно, безброј пута у животу – само што тога нисте били свесни.

Познати амерички теоретичар дизајна Виктор Папанек, у својој књизи „Дизајн за стварни свет”, тврдио је да се свако од нас, сваког дана бави дизајном, на овај или онај начин. Јер „дизајн је све, од пројектовања свемирског брода до прављења пите од јабука!”

Седећи поред прозора завејаног снегом и нагнута над цртежом у напору да издизајнирам један стамбени ентеријер, суочавам се с проблемом хладног чаја, који је до пре неколико минута био опојна, топла и мирисна течност, спремна да ме угреје. Чајник, недавно скинут са штедњака, стављен на сто крај прозора, немоћан да се прилагоди суровим струјама хладног ваздуха, гледа ме хладним погледом, као да каже: „Култура испијања чаја захтева елементарно познавање физике и одређену културу понашања. Како да сачувам топлоту без огртача?”

Огртач за чајник? Како да не, добро се сећам симпатичног и пријатељског предмета од комада тканине, без којег није ни једна кућа у земљама Скандинавије и не само у њима, већ свуда по Европи где је чај део свакодневног ритуала.

Сећам се дивних продавница „сваштара” у којима се продају најразличитији текстилни предмети за опремање куће, од тепиха и завеса, преко постељног, стоног, кухињског и купатилског рубља, до декоративних детаља, међу којима, упоредо са декоративним јастучићима, стоје и горепоменути огртачи за чајнике. И још се сећам невероватне количине ангажоване маште дизајнера, уложене у обликовање једног, на први поглед, сасвим безначајног предмета. Каквих све облика, мотива, десена и тема – нема!? Од оних у облику кућице, преко свих могућих стилизованих домаћих животиња, до оних најбројнијих, у облику женске сукње. Контуре женске фигуре, као чаробне принцезе у кринолинама, раскалашне кокете у жипонима, смерне девојке у народним ношњама, исплетене, извезене, проштепане, слојевите.

Није ми пало на памет да купим један такав предмет. Прво, што се зима, као годишње доба у коме се пије чај, код нас третира као пролазно стање, затим што се највећи број чајних огртача, са својим чипкицама, шљокицама, машницама, тракицама, опасно приближавао ономе што називамо – кич и најзад, због те сумњиве симболике – да сва топлина домаћег кутка зависи, у највећој мери, од топлине која долази испод женске сукње. Коначно, то баш и није била за мене тако јефтина ствар.

Размишљајући тако, схватих да ме са стола и даље гледа нерешен дизајн – проблем хладног чаја. Како сам га решила?

Скувала сам нови чај и преко чајника ставила једну демоде крзнену капу, која, као превазиђени модни детаљ бесконачно чами у мраку ормана. Чајник је деловао краљевски! Чај се није охладио. Мислим да би Папанек био задовољан.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs