Иранац у Њујорку

Американци нису поновили грешку из 1974. када су одбили да издају визу Јасеру Арафату, па је заседање Уједињених нација из Њујорка морало да буде пребачено за Женеву где је палестински лидер одржао чувени говор с пиштољем за појасом и маслиновом гранчицом у руци.

Издали су визу иранском председнику Махмуду Ахмадинеџаду, али је Иранцу одмах одбијен захтев да положи цвеће на место где су се до 11. септембра 2001. налазиле куле Светског трговинског центра.

Прва етапа пропагандног рата "Велике сатане" и "Силе зла" завршена је победом Вашингтона који није хтео да на локацији, с које је Џорџ В. Буш лансирао почетак глобалног рата против тероризма, види човека кога оптужује да је покровитељ радикалних исламских милитаната.

Највише контроверзи изазвао је позив иранском конзервативцу да се обрати студентима на универзитету Колумбија. Док су га демонстранти ван кампуса поредили с Хитлером због негирања постојања Холокауста и изјава да Израел треба уништити, они унутра су пажљиво слушали човека који је њиховом председнику највећи живи непријатељ.

Била је то сасвим ретка прилика да америчка јавност чује шта има да каже лидер земље с којом немају никакве везе још од исламске револуције ајатолаха Хомеинија 1979. године.

Иран је и данас Вашингтону дежурни кривац број један иако две од три кључне америчке оптужбе нису доказане.

Прву, да Техеран у тајности припрема атомску бомбу, оповргава шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију који је са Иранцима постигао споразум о верификацији и за два месеца ће имати комплетан извештај.

За другу, да Иран финансира, обучава и наоружава ирачке шиитске побуњенике, такође нема доказа и користи се за покриће америчких неуспеха у Ираку. А то што је ојачала позиција Ирана као регионалне силе и што је склопљен шиитски полумесец по Блиском истоку директна је заслуга Бушове окупације Ирака.

Трећа се тиче експлицитних позива Ахмадинеџада за уништавање Израела и доказ је колико и Иран витриолском реториком доприноси запаљивој атмосфери због које се толико често говори о могућности још једног непланираног и разорног блискоисточног конфликта.

Док се Буш поново заноси да би рат трајао само неколико минута, као што је мислио да ће зачас освојити "срца и душе" Ирачана, Ахмадинеџад верује да је сва правда овог света на његовој страни.

Суочен с трећом рундом санкција УН, бојкотом бизниса и трговине који су инспирисале САД, као и изјавама шефа француске дипломатије који помиње рат, Техеран упорно калкулише на разликама унутар америчке администрације и подвојености између Америке и ЕУ. Калкулација је, учи ирачки пример, веома ризична.

"Не допустите да маслинова гранчица падне из моје руке", рекао је Арафат пре више од три деценије. Гранчица се сасушила. Пуњен муницијом мржње, сукобљених светских и регионалних интереса, бесперспективности и унутрашњих ломова, у руци палестинског федаина остао је пиштољ.