Iranac u Njujorku

Amerikanci nisu ponovili grešku iz 1974. kada su odbili da izdaju vizu Jaseru Arafatu, pa je zasedanje Ujedinjenih nacija iz Njujorka moralo da bude prebačeno za Ženevu gde je palestinski lider održao čuveni govor s pištoljem za pojasom i maslinovom grančicom u ruci.

Izdali su vizu iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu, ali je Irancu odmah odbijen zahtev da položi cveće na mesto gde su se do 11. septembra 2001. nalazile kule Svetskog trgovinskog centra.

Prva etapa propagandnog rata "Velike satane" i "Sile zla" završena je pobedom Vašingtona koji nije hteo da na lokaciji, s koje je Džordž V. Buš lansirao početak globalnog rata protiv terorizma, vidi čoveka koga optužuje da je pokrovitelj radikalnih islamskih militanata.

Najviše kontroverzi izazvao je poziv iranskom konzervativcu da se obrati studentima na univerzitetu Kolumbija. Dok su ga demonstranti van kampusa poredili s Hitlerom zbog negiranja postojanja Holokausta i izjava da Izrael treba uništiti, oni unutra su pažljivo slušali čoveka koji je njihovom predsedniku najveći živi neprijatelj.

Bila je to sasvim retka prilika da američka javnost čuje šta ima da kaže lider zemlje s kojom nemaju nikakve veze još od islamske revolucije ajatolaha Homeinija 1979. godine.

Iran je i danas Vašingtonu dežurni krivac broj jedan iako dve od tri ključne američke optužbe nisu dokazane.

Prvu, da Teheran u tajnosti priprema atomsku bombu, opovrgava šef Međunarodne agencije za nuklearnu energiju koji je sa Irancima postigao sporazum o verifikaciji i za dva meseca će imati kompletan izveštaj.

Za drugu, da Iran finansira, obučava i naoružava iračke šiitske pobunjenike, takođe nema dokaza i koristi se za pokriće američkih neuspeha u Iraku. A to što je ojačala pozicija Irana kao regionalne sile i što je sklopljen šiitski polumesec po Bliskom istoku direktna je zasluga Bušove okupacije Iraka.

Treća se tiče eksplicitnih poziva Ahmadinedžada za uništavanje Izraela i dokaz je koliko i Iran vitriolskom retorikom doprinosi zapaljivoj atmosferi zbog koje se toliko često govori o mogućnosti još jednog neplaniranog i razornog bliskoistočnog konflikta.

Dok se Buš ponovo zanosi da bi rat trajao samo nekoliko minuta, kao što je mislio da će začas osvojiti "srca i duše" Iračana, Ahmadinedžad veruje da je sva pravda ovog sveta na njegovoj strani.

Suočen s trećom rundom sankcija UN, bojkotom biznisa i trgovine koji su inspirisale SAD, kao i izjavama šefa francuske diplomatije koji pominje rat, Teheran uporno kalkuliše na razlikama unutar američke administracije i podvojenosti između Amerike i EU. Kalkulacija je, uči irački primer, veoma rizična.

"Ne dopustite da maslinova grančica padne iz moje ruke", rekao je Arafat pre više od tri decenije. Grančica se sasušila. Punjen municijom mržnje, sukobljenih svetskih i regionalnih interesa, besperspektivnosti i unutrašnjih lomova, u ruci palestinskog fedaina ostao je pištolj.