Долази ли Кристијан Шмит у БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Именовање Немца Кристијана Шмита на место у Сарајеву на којем се тренутно налази Аустријанац Валентин Инцко у први мах је представљано као готова ствар, али последње спекулације које круже политичком чаршијом говоре да би исказани планови Берлина можда могли да се закомпликују.

„Тешко је поуздано предвидети потезе великих сила, али све су прилике да ће постојећи високи представник Валентин Инцко остати у БиХ да вегетира”, оцењује за „Политику” Милош Шолаја, професор Фaкултета политичких наука у Бањалуци.

Власти у Бањалуци исказале су снажан отпор продужењу мисије Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ. Скупштина РС усвојила је недавно закључке у којима позива на поштовање Дејтонског мировног споразума, који предвиђа да је приликом именовања високог представника неопходно обезбедити сагласност свих страна, од којих је једна и Република Српска. Скупштина РС закључила је да БиХ није потребан протектор. Поред тога, ни Русија не одступа од става да је време за гашење међународног протектората у БиХ.

Најава именовања Кристијана Шмита послужила је као повод да се испредају разне теорије. Чуле су се оцене од оних да је реч о руско-немачком кандидату, па до сасвим опречних теза, према којима је Берлин именовање утаначио с Бајденовом администрацијом, с којом очекује усаглашен наступ на Балкану, контра Кини и Русији. Уколико се потврде сазнања бањалучких медија добијена из дипломатских извора – да је именовање Шмита упитно и да је услед недостатка консензуса и сагласности међу међународним партнерима отказана за средину марта планирана седница Савета за спровођење мира (ПИК), тела које именује високог представника – то би, како закључују аналитичари, могло значити да би на позицији међународног супервизора могао и даље остати Валентин Инцко, који је у Сарајево дошао пре 12 година.

С друге стране, пак, спекулише се да би Шмит у БиХ могао доћи већ у јуну, али тек уколико се с тим сагласи и Москва. „Независне” сазнају како је именовање Шмита извесно и да је постало ствар формалности, јер су се и САД усагласиле с овим именовањем, док је, како наводи лист позивајући се на више дипломатских извора, у вези с противљењем Русије најважније да ли ће бити уложен вето у Савету безбедности УН, који би, како се наводи, био шамар Берлину. Лист износи сазнања како је Америка после доласка Бајдена затражила од Европе координацију кад је реч о политици према Русији и Кини, заузврат наводно изразивши спремност да питање европског суседства препусте Европљанима, што је Немачкој био основ да сматра да су добили зелено светло за преузимање палице на западном Балкану.

Милош Шолаја, међутим, сматра да ће тешко доћи до ротације у ОХР-у. „Најпре због тога што се институција високог представника уистину показала као превазиђена. Једина његова улога је да буде претња бонским овлашћењима, јер онога што му је у опису посла – тумачење Дејтонског споразума – нема у неком озбиљном смислу. ОХР се претворио у ад хок међународну организацију, које нема у Анексу десет Дејтонског мировног споразума”, истиче Шолаја.

Он даље образлаже како полако провејава свест о томе да Савет за спровођење мира (ПИК) није дејтонска творевина, али да је та, како каже, политичка институција дала моћна бонска овлашћења високом представнику, која је користио, а практично су правно неутемељена.

„То је изазвало мноштво несређених институционалних ситуација у БиХ. Показало се да су развој политичких процеса дуго усмеравале више западне организације, не уважавајући друге партнере. Околности су се промениле и тешко да се може наћи начин да се изабере нови високи представник. Русија може да гласа у ПИК-у, иако то, понављам, није дејтонска категорија, док коначну реч даје СБ УН, где Москва има право вета, а видећемо да ли ће га користити Евидентан је изостанак постојања новог концепта о високом представнику”, закључује Шолаја и напомиње да је сасвим извесно да БиХ неће напредовати у европским интеграцијама уз постојећу улогу високог представника, која локалне власти ослобађа одговорности.

Између Инцка и власти у Бањалуци варничило је минулих месеци. Високи представник запретио је санкцијама властима у РС уколико са студентског дома на Палама не скину таблу с називом „Радован Караџић”. Потом је Скупштини РС испоставио ултиматум да ратним лидерима Срба одузме одликовања и тако „скине одговорност са српског народа”, што су речи којима је разбеснео српске званичнике. У противном, могао би да наметне закон о забрани негирања геноцида, на којем годинама инсистирају Бошњаци.

Инцко, међутим, већ годинама није посезао за бонским овлашћењима, вајкајући се да за то нема подршку међународне заједнице. И његов претходник је напуштајући дужност шефа ОХР-а рекао како „не жели да јаше мртвог коња”. Након што је Скупштина РС недавно усвојила закључке у којима се изражава противљење именовању новог високог представника уколико то нису затражиле стране потписнице Анекса десет, Милорад Додик, председавајући Председништва БиХ, изјавио је да је било важно послати такву поруку из републичког парламента.

„После усвајања закључака нигде не видим приче о томе да долази нови високи представник, јер се изучава шта значе закључци Народне скупштине РС. Било је веома смислено у протеклом периоду доносити закључке у вези с позицијом међународне заједнице и високог представника у контексту Дејтонског споразума.