Треба сачувати бањска лечилишта

Поводом продаје бањских лечилишта, у „Политици”, у рубрици „Погледи”, 15. марта огласио се проф. др Драган Делић и с медицинског становишта успротивио се продаји овог нашег националног блага, док бројни наши интелектуалци и други позвани о томе ћуте.

У жељи да подржим његове ставове, хоћу да укажем и на још неке околности због којих би требало хитно реаговати.

На сцени је убрзана, агресивна распродаја природног друштвеног богатства – основе нашег будућег развоја и објеката који нису ни државна ни јавна својина, већ су грађени средствима доприноса за ПИО.

Савет за борбу против корупције анализирајући досадашње продаје бања и РХ центара, констатовао је да је реч о „свесној активности за коју постоји сумња да има елементе организоване корупције ширих размера и свесног причињавања штете Фонду ПИО, уз злоупотребу службеног положаја”, па је затражио да се започети процеси приватизације обуставе.

На такав захтев се не обраћа пажња већ се распродаја убрзава. Тако је после овог става савета недавно продат рехабилитациони комплекс „Златар” са огромним шумским комплексом, познато лечилиште за срчане и плућне болеснике. Припремљене су за продају Матарушка и Богутовачка бања. Пред продајом је „Чигота” на Златибору, која није само болница за тироидну жлезду, већ по другим садржајима наш, а и светски бренд. Сличну судбину очекује „Селтерс” у Младеновцу, интегрисан с Институтом „Сокобањска”, иако је научно-наставна база Медицинског факултета. „Политика” је 23. марта објавила да је вирус корона зауставио продају још 10 бања које раде, а које су припремљене за продају.

Стиче се утисак да постоје два паралелна колосека у приступу овом друштвеном, здравственом и развојном проблему. Један који га афирмише код нас и у свету и други који га подрива и лишава материјалне супстанце.

Продаје бањских лечилишта се догађају у време кад наш здравствени систем у борби против короне показује сву своју виталност и надмоћ над системима на западу, јер је боље организован од приватног, јер је у државном заједничком власништву и захваљујући натчовечанским напорима свих запослених остварује такве резултате. Како је могуће да се, на пример, продаје болница са Врањском бањом у моменту када је препуна ковид болесника? Како је могуће, према наводу савета, да се јуна 2020. године донесе Одлука о изузимању из система (регистра) здравствене заштите бања и РХ центара који су продати, да би се омогућило купцима капиталистима да могу престати с пружањем здравствених услуга уколико им то не доноси довољно профита? Да ли је иједан приватни хотел до сада примио ковид болеснике?

Професор Делић констатује да „приватизација не гарантује одговорно друштвено понашање нових власника, што се види из примера у окружењу, где је специјализована рехабилитација практично укинута”. Па како ћемо ми рехабилитовати пацијенте који су прележали корону кад је скоро сваком од њих потребна рехабилитација? А шта је са осталим старим, болесним и сиромашним? Да ли ми оваквом продајом без визије и концепта развоја подривамо и дезавуишемо сјајне резултате које остварујемо у здравственој заштити, признате и хваљене са свих страна? Како ће фонд ПИО остваривати своју функцију када се лиши своје имовине?

Према томе, неопходно је хитно обуставити овакав начин приватизације бања и РХ центара. Потребно је актуелизовати „Студију о месту и улози бањских и климатских лечилишта у здравственом систему Србије”, коју је пре 10 година сачинио Здравствени савет Србије, као највише стручно и саветодавно тело у здравственом систему, с координатором академиком Љубишом Ракићем, о којој говори и проф. Делић. Њему би се могла додати и анализа експертске групе Фонда ПИО из 2013. године, под насловом „Стратегија управљања имовином Фонда ПИО”.

На бази ових материјала и нових сазнања могао би се урадити дугорочни програм, стратегија развоја бања и РХ центара.

С обзиром на то да имовину треба хитно заштитити од даљег пропадања и по могућности довести постепено у позицију да остварује добит, потребно је одмах формирати дирекцију за управљање имовином Фонда ПИО, са стручним и одговорним менаџментом.

Постоји више модалитета трансформације бања и РХ центара који се могу одабрати. Битно је да се сачува већинско власништво садашњих законитих власника имовине.

Живомир Жика Тешић