Шта кочи наставак градње центра за матичне ћелије

Крагујевац – На конкурс за наставак градње центра за матичне ћелије у Крагујевцу јавило се пет фирми, а три су ушле у ужи избор, каже за „Политику” декан овдашњег Факултета медицинских наука Владимир Јаковљевић, наводећи да би ова научна установа од националног значаја могла почети с радом за две године.

– У току је оцена понуда три грађевинске фирме које су се квалификовале за наставак градње, а док се не оконча избор најповољнијег понуђача финансијски подаци биће пословна тајна. Ову јавну набавку спроводи Јединица за управљање пројектима Владе Србије, а нови рок за завршетак преосталих радова је октобар 2022. године – открива Јаковљевић.

Центар за матичне ћелије је колоквијални назив за Центар изврсности крагујевачког Факултета медицинских наука који се састоји од неколико истраживачких департмана и лабораторија. Резултати различитих испитивања треба да буду примењени у клиничкој пракси, а национална банка матичних ћелија вероватно је најважније део ове научне установе у којој ће радити стручњаци из земље и иностранства.

– Држава није одустала од ове научне установе. Надам се да су сада све препреке отклоњене, мада не могу да кажем када би градња могла да се настави. Све то зависи од Европске инвестиционе банке која је финансијер – објашњава за наш лист ректор Универзитета у Крагујевцу Ненад Филиповић.

Потреба за националном банком матичних ћелија препозната је 2009. године, а уговор о изградњи потписан је 2013, када су параф на тај документ ставили министар просвете Жарко Обрадовић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, ректор Универзитета у Крагујевцу Слободан Арсенијевић и директор владине Јединице за управљање пројектима Александар Симоновић. Претходно је, 2011. године, сачињен протокол о изградњи који је потписао министар Божидар Ђелић.

Градња центра за матичне ћелије почела је крајем 2015. године, а камен темељац је свечано положен јануара 2016. Указавши том приликом на значај очувања „српског генетског кода”, тадашњи председник Србије Томислав Николић је у темељ објекта положио капсулу с поруком: „Што човек започне, да бог не оспори.” Међутим, годину и по дана касније, радови су обустављени.

У питање је доведен пројекат вредан 14 милиона евра, а бивши министар просвете Младен Шарчевић кривца је пронашао у грађевинској фирми „Банковић”, која је до средине 2017. године, када се повукла с градилишта, извела 40 одсто предвиђених радова. Бобан Банковић, власник проказане фирме, одбацио је оптужбе и пред Међународним арбитражним судом покренуо поступак против Јединице за управљање пројектима Владе Србије, са захтевом да му се надокнади штета од четири милиона евра.

Иницијатори оснивања националне банке матичних ћелија су микробиолог Небојша Арсенијевић и генетичар Миодраг Стојковић који је требало да буде први директор центра изврсности. Због проблема с градњом и услед бројних неслагања с делом академске заједнице у Србији, Стојковић је 2019. године напустио катедру на Факултету медицинских наука у Крагујевца и отишао у Америку. Можда се врати 2022, ако градња центра за матичне ћелије, имајући све проблеме у виду, до тада буде уопште завршена.