Колоритни ритам Немање Николића

Од вечерас у термину од 18 до 10 сати, за када је заказано отварање али без свечаног програма због тренутне епидемијске ситуације, па све до 8. маја у београдској Галерији Рима биће погледу публике доступна изложба Немање Николића. Колоритна поставка, инспиративна и жива, у том стилу је и названа – „Ритам варијације”.

Овај уметник премијерно овога пута представља најновији циклус апстрактних слика великих формата насталих током 2020. године.  Оне припадају једној од две кључне стваралачке линије Николићеве уметности. Како истичу из галерије, за разлику од сегмента коме припадају комплексни интермедијални радови, у којима су равноправно интегрисани елементи филма, анимације, сликарства/цртежа и музике/звука, поставка „Ритам варијације” у потпуности је смештена у дискурс сликарства, одређеног традиционалним сликарским медијем и морфологијом чисте геометријске апстракције. Оно што је, међутим, заједничко овим апстрактним радовима и остатку Николићевог опуса јесте исходиште у уметниковом кинематографском искуству, објашњава Невена Мартиновић, историчарка уметности и кустоскиња Галерије Рима.

– Крајње немиметичким, нефигуративним и ненаративним сликама претходи Николићева специфична пракса гледања филмова у којој уметник занемарује наративни слој филма, глуму, па чак и фотографију. Гледајући изнова исте филмске секвенце он опажа и бележи обрасце које, кроз свој субјективни доживљај, препознаје у ритму фрејмова, кадрова и резова. За разлику од претходних циклуса, најновије слике се ослaњају и на аудио-визуелну динамику унутар појединих сцена. Срж стваралачке процедуре лежи у ремедијацији ових филмских ритмова у дводимензионалне ликовне ритмове слике - каже она.

Како додаје, од радних, брзопотезних белешки што их скицира на папиру током гледања филма до коначне реализације на платну, Николић размишља и ствара у дискурсу геометријске апстракције кроз који најдоследније остварује ликовни ритам као основни садржај слике.

„У дигиталној ери, која је, с једне стране, до граница декоративности истрошила минималистичку геометријску естетику, а с друге, свакодневицу преплавила покретним сликама (и њиховим ритмовима), перцепција савременог човека резонира са кинематографски подтекстом Николићевих радова и тиме га, наизглед парадоксално, помера на браник интегритета и аутономије апстрактне слике с почетка 21. века”, закључује Невена Мартиновић у каталогу изложбе.

Николић (1987), који живи и ради у Београду, познат је на градској културној сцени и као иницијатор настанка Уметничког простора У 10. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2010, на сликарском одсеку. Завршио је докторске уметничке студије на истом факултету 2019, где је од 2018. у звању доцента. Реализовао је самосталне изложбе у бројним домаћим и страним институцијама, учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је више награда, као што су Награда за цртеж из фонда Владимир Величковић, специјална откупна награда за мурал и зидну инсталацију Рајфајзен банке и галерије 12 HUB и Награда за иновацију из фонда Милош Бајић. Његови радови налазе ce у бројним приватним и јавним колекцијама.