Нађи нежност у снази

ИНТЕРВЈУ
Једно велико име из света игре – Владимир Васиљев – са ансамблом Балета Народног позоришта припрема "Дон Кихота". Досад их је много радио, оног првог са чувеним ABT (Америчким балетским театром) у њујоршком Метрополитену, а свака нова верзија била је посебна, малкице другачија од свих претходних, па ће тако бити и са овом београдском. Славни витез-луталица, његов штитоноша Санчо Панса и остало друштво из Сервантесове Шпаније појавиће се на нашој сцени 15. новембра као прва балетска премијера у театру у сезони 2007/08.

Седимо на препуној тераси на четвртом спрату Народног позоришта. Јесење сунце добро је припекло, као да би и оно да (од)глуми – лето. Два Базила су за столом: Васиљев и његов домаћин, директор Балета Константин Костјуков. О госту и његовој изузетној каријери, дугој скоро пола века, много тога могло би се испричати. Али, у ову нешто проширену "личну карту" уписаћемо само: био је играчка звезда Бољшог театра, баш као и његова супруга Јекатерина Максимова, био је и на челу Балета ове славне куће, плес и кореографије Васиљева виђене су на највећим сценама света... Дом му је у Русији, али читав свет као да је његова друга кућа.

Дон Кихот ваш је чест "сапутник". Ево, са њим сте и у Београду. Чиме вас је освојио овај јунак балета Лудвига Минкуса?

Још као млад играч заволео сам Базила, у ствари главног јунака балета "Дон Кихот". И данас сам у дилеми коју своју ролу више волим: Базила или Спартака из истоименог Хачатуријановог балета. Играјући Базила ја сам давно почео да на сцени и у глави креирам свог "Дон Кихота", који ће једнога дана дочекати светску премијеру у њујоршком Метрополитену. После су дошли и други велики градови, наравно и моја Москва, и Бољшој театар. Овај балет посебно ме је привукао својом лириком, јаким карактерним и полукарактерним играма, комичним ролама, чистом класиком... Није чудно што једино "Дон Кихот" и "Жизела" Адолфа Адама нису никада скидани са балетског репертоара у Русији.

Нама је, ипак, мало чудно: балети двојице странаца готово век и по су, без прекида, на руским сценама. Зашто такав успех нису доживели и домаћи композитори, аутори такође славних балетских дела, пре свега Чајковски и његово "Лабудово језеро"?

Некад сам се и ја то упитао. И мој одговор је: поменути балети имају тачан и једноставан либрето. И – животан. Ту су и привлачне игре које те представе чине вечним. С тим што свака генерација доноси некакве своје нове идеје и корекције, управо оно што и ја са "Дон Кихотом" чиним. Што се "Лабудовог језера" тиче, то је једна предивна музика Чајковског, али по мени је либрето прилично танак.

И на давној светској премијери овај балет није дочекан аплаузима...?

Ја мислим да добре премијере никад није ни било. Изузимам једино генијалну сцену лабудова на језеру, у кореографији Лава Иванова.

Вратимо се "Дон Кихоту", вероватно вашој најдражој кореографији?

То је само ваш утисак. Моја најдража кореографија увек је она коју тренутно радим. У том случају у овом часу то би заиста био "Дон Кихот". Поновиће се то ускоро и у Рио де Жанеиру, где из Београда путујем да и тамо поставим ову представу. Ако бих баш морао да се одредим и кажем шта преферирам из свог кореографског опуса, то би ипак био један други наслов – "Ромео и Јулија" Сергеја Прокофјева. Иначе, од тих мојих неколико "Кихота", рекао бих да ми је најдражи онај којег сам поставио у Јапану. Успешан је и зато што су њихови играчи веома радни, дисциплиновани и веома се труде да што боље разумеју кореографске замисли.

Какви су ваши утисци о београдским играчима?

Задовољан сам са њима. Добро нам иде, брзо и лепо радимо. Чини ми се као да су се мало пожелели глумачких рола.

За Вас кажу да сте у своје време дали једну посебну боју мушкој игри и били у њеном фокусу. Чиме сте то постигли?

Виртуозност, техника, таленат, снага... Да цитирам оне који су тако о мени говорили и писали. Мој мушки начин игре значио је и ширину – покрета и освојеног простора. Ја бих томе додао и смисао који дајете своме телу. У снази треба да постоји и нежност. Лепо је када играч у снажној мушкој руци осети нежност и топлину женске руке. И то покаже. Права публика то препознаје на сцени и са вама подели тај лепи осећај.

Ви сарађујете са познатим филмским и оперским редитељем Франком Зефирелијем. Штавише, ви сте и колеге. Како бисте представите тог мање познатог Владимира Васиљева?

Са Зефирелијем сарађујем као кореограф у операма које режира. Лане смо у миланској Скали радили "Аиду". Било је таквих креација и у Римској опери, у Веронској арени... У Бољшом сам, на пример, режирао "Травијату". Опробао сам се и као филмски редитељ. У мом филму "Фуете", причи о балетском свету, играла је моја супруга Јекатерина Максимова. Надам се да ће не само кореографија него и мојих режија још бити. Глава ми је увек пуна идеја и планова. Питање је само: како све то постићи?

-----------------------------------------------------------

И деца у "Дон Кихоту"

Велики ансамбл ангажован је на припреми новог "Дон Кихота", а главна имена у том послу су: – Насловни лик спрема Ненад Јеремић, Санча Пансу – Светозар Адамовић, Китри – Мила Драгичевић и Ана Павловић, Базила – Јован Веселиновић и Јовица Бегојев, Мерцедес – Тамара Ивановић и Милица Јевић, Тореадора – Милан Рус и Дејан Коларов... Владимир Васиљев воли да у представе уводи и децу, па ће се на сцени наћи и ученици Балетске школе "Лујо Давичо". Сценографију ради Борис Максимовић, костиме Олга Мрђеновић а диригент је Јоханес Харнајт – рекао нам је Константин Костјуков.