четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 17.04.2021. у 18:00 Александар Чотрић

Деценија од одласка Бране Црнчевића

„Афоризам је покушај, ни источни ни западни, ни северни ни јужни, ни капиталистички ни социјалистички, да се у свету успостави јединство мудрости, јер је јединство глупости већ успостављено”, бриљантна је Бранина мисао која је целом свету понудила, можда, и понајбоље објашњење шта је афоризам
Брана Црнчевић (Фото приватна архива)

Вероватно нема никога у Србији ко не зна барем један афоризам Бранислава Бране Црнчевића, великог мајстора мале форме, који је преминуо пре десет година на данашњи дан.

„Пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и уништили су све.”; „Мрав ради, тегли, и од њега није постало ништа, а мајмун се зезао по дрвећу и од њега је постао човек”; „Како да верујемо човеку кад претке држи у кавезу, а потомке у неизвесности?”; „Бог је био изненађен кад је чуо да га нема, ја сам се запрепастио кад сам чуо да постојим”, само су неке од бесмртних мисли српског сатиричара рођеног у Ковачици, у Банату 1933. године.

Брана Црнчевић је један од најбољих наших и европских афористичара, иако се мање од деценије и по бавио овом књижевном формом. Убојите реченице је почео да публикује у „Јежу” 1958. године, а престао је да их пише 1972, јер је тврдио да више „није имао где да их објављује”.

Бранина прва књига афоризама појавила се 1966. године у издању београдске „Просвете”, а штампана је исте године и на немачком језику у Франкфурту под насловом „Државни испит”. Ова збирка са око 250 „монументалних минијатура” имала је у Србији два наслова и више измењених и допуњених издања. Најпре се звала „Говори као што ћутиш”, а седам година касније штампана је под насловом „Пиши као што ћутиш”. Од тог невеликог броја Александар Баљак је за своју Антологију српског сатиричног афоризма „Историја афокалипсе”, објављену 1987. године, изабрао чак 52 афоризма, односно сваки пети је био антологијски!

Црнчевић је једини с наших простора увршћен у Антологију „Афоризми светске књижевности”, која је објављена у Немачкој 1999. године. У избору Фридмана Спикера српски афористичар се налази уз Френсиса Бекона, Франсоа Ларошфукоа, Блеза Паскала, Фридриха Ничеа, Оскара Вајлда, Франца Кафку и друге великане светске књижевности.  Бранине приче и афоризме седамдесетих и осамдесетих година прошлог века редовно је објављивао совјетски часопис за сатиру „Крокодил” који је достизао тираж од преко пет милиона примерака. Последњих година Бранине духовите мисли нашле су своје место у најпознатијим руским антологијама кратке форме, попут „Антологије мисли у афоризмима” и „Антологије мудрости”, које је приредио Владимир Шојхер. Наш сатиричар био је изузетно популаран и у Бугарској, где га је преносио часопис „Стршел”. Брана је код источних суседа имао култни статус, па је овековечен и у афоризму Станислава Стратијева: „Као што је рекао Брана Црнчевић, 'слободан човек мисли шта жели, а једе шта има'. А ми Бугари смо увек преферирали обрнуто: да једемо шта желимо и да мислимо оно што имамо.”

„Афоризам је покушај, ни источни ни западни, ни северни ни јужни, ни капиталистички ни социјалистички, да се у свету успостави јединство мудрости, јер је јединство глупости већ успостављено”, бриљантна је Бранина мисао која је целом свету понудила, можда, и понајбоље објашњење шта је афоризам. И друге Бранине домишљатости одликују специфични српски дух, језгровитост, луцидност, шармантност, потпуна непредвидивост, оштрина, поетичност, весела нота, бриткост према предмету сатире, борбеност и оптимизам. Црнчевићеви записи су и шездесет година од настанка свежи и актуелни. Готово да данас нема ангажованијег сатиричара од Бране. Ниједан афоризам овог аутора није прегазило време, ниједан није депласиран, није неразумљив, није непреводив. Брана је писао као што није ћутао. Он је говорио и писао као што мисли. А мислио је тако, као да не мисли на себе, због чега је критикован с највиших места, а  допадао је и затвора.

Када је то било опасно, ударао је на култ личности Јосипа Броза:

 „Култ личности је половина култа дволичности”;

 „Тело сваког тиранина потопљено у народ, истискује онолико народа колико је тиранин тежак”;

Посебно привлачна тема за исмевање била му је тврдња комуниста да историја почиње од њих:

 „Пре рата моја тата је био труо и стар. Сада је мој тата млад и здрав”;

 „Наши преци живели су веома бедно, а према најновијим подацима неки уопште нису ни живели”

 За афоризме кажу да су пословице интелектуалаца, а Брана је своје афоризме градио на народним пословицама:

 „Добар и луд су браћа. Паметан никоме није потребан” ;

 „Коњ је човеку најбољи друг. Није лепо што друг јаше друга.”

 Српство, Србија, Србин за Црнчевића никада нису биле табу-теме, о чему сведоче афоризми:

 „Тешко је бити Србин, али касно”;

  „Сви смо ми деца дезертера из 1389. године.”

 Борислав Михајловић Михиз, несумњиво један од највећих ауторитета наше књижевне критике записао је:

 „Брана Црнчевић је један од четири крупна сатиричара друге половине двадесетог века. Са Душаном Радовићем, Матијом Бећковићем и Владом Булатовићем Вибом спаја га иста модерна београдска школа духа, ослобођене смелости, видовитости, крилате реченице која памти и која се памти, елегантних и савршених поенти, умећа да се од текста сачини анегдота, а не од анегдоте текст, играрија речи као оружје појмова на турниру духа, чист и беспрекоран патриотизам и морална самосталност ставова. У овај квартет најдуховитијих Срба наше епохе Брана Црнчевић уноси највише чистог хумора, бономије, лакоће, ведрине, распричаности, па и површног звекета вица и пошалице, све елементе који обично блаже бриткост и тупе оштрину, али је то све код њега само суптилна орнаментика, шарена варалица да ловина што дубље прогута крупну удицу своје обречене сатиричне уловљености”.

 А шта би нам Брана поручио данас:

 „Да ми је средина била боља, био би ми бољи и крај.”

Књижевник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
eeaf3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Draskone
Brana je nepravedno skrajnut i kao aforističar i briljantan pesnik. Za to su se svojski potrudili brojni zaluđenici i ratni huškači iz devedesetih. Oni su nam vredni k'o kamen o vratu - svima u Srbiji. Vreme je da se najvećem aforističaru pruži puna satisfakcija. Dojadilo mi je da slušam otpadnike od devetog marta i petog oktobra. To je ruglo. A Brana se sad na nebu smeška: ,,Nisam vam valjao na zemlji, e sad gledajte u nebo. Jedino ono može da vas izvuće iz političkog brloga...... Ako hoće"
Милош Лазић
Да ли се неко још сећа његове "Кафанице, суднице, луднице" на даскама Атељеа 212?
Марко Латиновић
Провјерено из личног искуства: Господин Брана Црнечевић био је велики хуманиста.
liber esto
E, svaka nam čast! Brana Crnečević je jedno veliko ime naše duhovnosti, o čemu ponešto svjedoči i ovaj korektno urađeni prilog. Kao rođeni satiričar opirao se onom poretku zbog čega je u slobodarskim krugovima bio veoma cijenjen. Da je živ opirao bi se i ovom današnjem, u to sam siguran... I sad, gledam, samo jedan komentar čitalaca! Pa, kakvi smo to ljudi postali? A svaki put kad se živopisni Dodik samo ''nakašlje'' na neku samo njemu znanu nepravdu, zapjenušani komentari pljušte li pljušte.
ато светог Саве Мудре главе Школске славе Српске славе
Хвала Господину Брани Црнчевићу, књижевнику, сатиричару и афористичару што ме је деценијама одвајао од других проблема и Смехом доприносио добром расположењу..... На сатирични лист *Јеж* био сам претплатник као војник, 13 "Заната" на РТС-е сам све редовно гледао са задовољством, иако сам у то време обично ишао у позориште, чешће на игранке на Машинцу и његову књигу сам ишчитавао много пута. Хвала и Александру Чотрићу што је о свом цењеном Колеги сачинио ово дивно Подсећање. ХВАЛА И ВЕЧИТА СЛАВА.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља