Свет доживљава очима сликара

Представа „Мастило”, грчког кореографа, редитеља и визуелног уметника  Димитриса Папајоануа, биће изведена вечерас и сутра увече од 20 часова на Великој сцени Српског народног позоришта у Новом Саду,  у оквиру 18. Београдског фестивала игре. После Србије ова трупа гостоваће са истим комадом на Авињонском фестивалу, чији ће директор и представници француских медија и критике доћи у српску Атину да гледају ова два извођења.

Димитрис Папајоану четврти пут наступа код нас, драго му је што га наша публика радо прима, а у своје теме уврстио је чудесна Теслина открића и Камијев „Мит о Сизифу”.  Његова фасцинација  Николом Теслом, која је почела радом на представи „Мртва природа”, наставља се и у комаду „Мастило”, где се електрична енергија мења са енергијом воде. Ово дело премијерно изведено је прошле године у Торину, а у њему игра и Димитрис Папајоану лично. Намештање сценографије за ово остварење почело је неколико дана раније, када је пандемија дозволила да камиони са расветом и сценском опремом коначно стигну у  Нови Сад.

Тих и ненаметљив, Димитрис Папајоану је широкој публици познат по креирању церемоније отварања Олимпијских игара у Атини 2004. године. Пре четири сезоне је за посебно резултате у европским театрима у Риму, на манифестацији „Премио Еуропа”, освојио признање, које је врста европског Оскара за драмску уметност, уз Изабел Ипер и Џеремија Ајронса. Био је номинован за награду „Оливије”. На Београдском фестивалу игре добио је 2018. награду „Јован Ћирилов ‒ за искорак даље”, а ми смо имали прилике да видимо на БФИ његова дела „Мртва природа”, „Нигде” и „Велики кротитељ”. Димитрис Папајоану и даље је окренут дубоким филозофским разматрањима о постанку света и човека, о људској природи, смени генерација и другачијих погледа на свет. Он то овако дефинише:

– Желим да откријем како се носимо са губитком лепоте, са чињеницом да гравитација узима данак, са идејом смрти, са  жудњом за духовним, како да припитомимо животињу у нама или како да побегнемо од ње. Ово су у основи егзистенцијална филозофска питања, али не мислим да сам велики мислилац.

 Када га новинари питају о новим пројектима Папајоану додаје:

– Уметност је пракса. Ако причам о томе, само ћу вас обманути или издати дело које тренутно стварам.

Грчки кореограф је имао специфичан професионални пут, студирао је сликарство, бавио се стрипом, на питање шта је било кључно да се окрене другим видовима уметности одговорио је:

– Не постоји та врста прекретнице. Никада нисам донео ту одлуку јасно и рационално, већ је све дошло само. Није доспело споља, већ из моје унутрашњости, из моје душе. Једноставно је дошло. Да, студирао сам сликарство код чувеног грчког сликара Јаниса Царухиса, он је био у томе више него добар, а уз то је био и филозоф. Постоји нека врста посебности када сте сликар по професији, а она се огледа у томе што на посебан начин можете да видите ствари и нешто што већина ме може. И када једном откријете ту врсту гледања на свет који вас окружује, то је нешто што вас заувек одреди, промени и то вас на крају непрекидно прати. Данас свет доживљавам очима сликара, другачије од уобичајеног.

Звезда савременог балета воли Србију 

Нови Сад – Игром „Мастило” грчког уметника Димитриса Папајоануа завршава се пролећни део програма Београдског фестивала игре у Новом Саду. По речима директорке фестивала Аје Јунг, Папајоану је једна од најзначајнијих личности уметничке и савремене игре.

– „Мастило” ће бити премијерно приказано у нашој земљи, док је њему ово четврти пут да са својом групом гостује у Србији – рекла је Аја Јунг, саопштено је из Градске куће, где се новинарима прекјуче обратио и уметник.

„Драго ми је што је Србија место где се моји радови успешно приказују. Ми смо путујућа трупа, али волимо да се на поједина места вратимо. Београдски фестивал игре увек је био важна станица у нашим путовањима и једно је од таквих места”, казао је Димитрис Папајоану.

Управник СНП-а др Зоран Ђерић казао је да је велико задовољство угостити оваквог уметника, као и да Нови Сад има публику која воли савремени балет.

Подсетивши да Нови Сад носи титулу Европске престонице културе, председница градске скупштине Јелена Маринковић Радомировић поручила је да је град на мапи значајних културних догађаја и да у њега долазе највеће светске балетске групе.

С. К.