Svet doživljava očima slikara

Predstava „Mastilo”, grčkog koreografa, reditelja i vizuelnog umetnika  Dimitrisa Papajoanua, biće izvedena večeras i sutra uveče od 20 časova na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu,  u okviru 18. Beogradskog festivala igre. Posle Srbije ova trupa gostovaće sa istim komadom na Avinjonskom festivalu, čiji će direktor i predstavnici francuskih medija i kritike doći u srpsku Atinu da gledaju ova dva izvođenja.

Dimitris Papajoanu četvrti put nastupa kod nas, drago mu je što ga naša publika rado prima, a u svoje teme uvrstio je čudesna Teslina otkrića i Kamijev „Mit o Sizifu”.  Njegova fascinacija  Nikolom Teslom, koja je počela radom na predstavi „Mrtva priroda”, nastavlja se i u komadu „Mastilo”, gde se električna energija menja sa energijom vode. Ovo delo premijerno izvedeno je prošle godine u Torinu, a u njemu igra i Dimitris Papajoanu lično. Nameštanje scenografije za ovo ostvarenje počelo je nekoliko dana ranije, kada je pandemija dozvolila da kamioni sa rasvetom i scenskom opremom konačno stignu u  Novi Sad.

Tih i nenametljiv, Dimitris Papajoanu je širokoj publici poznat po kreiranju ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Atini 2004. godine. Pre četiri sezone je za posebno rezultate u evropskim teatrima u Rimu, na manifestaciji „Premio Europa”, osvojio priznanje, koje je vrsta evropskog Oskara za dramsku umetnost, uz Izabel Iper i Džeremija Ajronsa. Bio je nominovan za nagradu „Olivije”. Na Beogradskom festivalu igre dobio je 2018. nagradu „Jovan Ćirilov ‒ za iskorak dalje”, a mi smo imali prilike da vidimo na BFI njegova dela „Mrtva priroda”, „Nigde” i „Veliki krotitelj”. Dimitris Papajoanu i dalje je okrenut dubokim filozofskim razmatranjima o postanku sveta i čoveka, o ljudskoj prirodi, smeni generacija i drugačijih pogleda na svet. On to ovako definiše:

– Želim da otkrijem kako se nosimo sa gubitkom lepote, sa činjenicom da gravitacija uzima danak, sa idejom smrti, sa  žudnjom za duhovnim, kako da pripitomimo životinju u nama ili kako da pobegnemo od nje. Ovo su u osnovi egzistencijalna filozofska pitanja, ali ne mislim da sam veliki mislilac.

 Kada ga novinari pitaju o novim projektima Papajoanu dodaje:

– Umetnost je praksa. Ako pričam o tome, samo ću vas obmanuti ili izdati delo koje trenutno stvaram.

Grčki koreograf je imao specifičan profesionalni put, studirao je slikarstvo, bavio se stripom, na pitanje šta je bilo ključno da se okrene drugim vidovima umetnosti odgovorio je:

– Ne postoji ta vrsta prekretnice. Nikada nisam doneo tu odluku jasno i racionalno, već je sve došlo samo. Nije dospelo spolja, već iz moje unutrašnjosti, iz moje duše. Jednostavno je došlo. Da, studirao sam slikarstvo kod čuvenog grčkog slikara Janisa Caruhisa, on je bio u tome više nego dobar, a uz to je bio i filozof. Postoji neka vrsta posebnosti kada ste slikar po profesiji, a ona se ogleda u tome što na poseban način možete da vidite stvari i nešto što većina me može. I kada jednom otkrijete tu vrstu gledanja na svet koji vas okružuje, to je nešto što vas zauvek odredi, promeni i to vas na kraju neprekidno prati. Danas svet doživljavam očima slikara, drugačije od uobičajenog.

Zvezda savremenog baleta voli Srbiju 

Novi Sad – Igrom „Mastilo” grčkog umetnika Dimitrisa Papajoanua završava se prolećni deo programa Beogradskog festivala igre u Novom Sadu. Po rečima direktorke festivala Aje Jung, Papajoanu je jedna od najznačajnijih ličnosti umetničke i savremene igre.

– „Mastilo” će biti premijerno prikazano u našoj zemlji, dok je njemu ovo četvrti put da sa svojom grupom gostuje u Srbiji – rekla je Aja Jung, saopšteno je iz Gradske kuće, gde se novinarima prekjuče obratio i umetnik.

„Drago mi je što je Srbija mesto gde se moji radovi uspešno prikazuju. Mi smo putujuća trupa, ali volimo da se na pojedina mesta vratimo. Beogradski festival igre uvek je bio važna stanica u našim putovanjima i jedno je od takvih mesta”, kazao je Dimitris Papajoanu.

Upravnik SNP-a dr Zoran Đerić kazao je da je veliko zadovoljstvo ugostiti ovakvog umetnika, kao i da Novi Sad ima publiku koja voli savremeni balet.

Podsetivši da Novi Sad nosi titulu Evropske prestonice kulture, predsednica gradske skupštine Jelena Marinković Radomirović poručila je da je grad na mapi značajnih kulturnih događaja i da u njega dolaze najveće svetske baletske grupe.

S. K.