Објављене листе, упис од понедељка

Први резултати пријемних испита објављени су на већини факултета у Србији и после неколико дана, колико је кандидатима остављено за жалбе, започеће упис који мора бити завршен до 15. јула.

Факултети техничких и природних наука, иако имају мање заинтересованих за њихове студије, могу бити задовољни учинком будућих академаца на пријемном испиту будући да су на већини високошколских установа у врху ранг-листе кандидати са максималним бројем поена. Тако на Математичком факултету има чак 14 кандидата са 100 поена, на Саобраћајном исто толико, а највише их је на Електротехничком – 25. Таквих кандидата на Електронском факултету у Нишу има 16, на Природно-математичком пет, док их на истом факултету у Новом Саду има 16.

Пријемни без грешке урадило је и 10 кандидата на Факултету организационих наука, али то нису успели они који су желели да упишу Медицински, Стоматолошки и Фармацеутски факултет у Београду. Прелиминарне ранг-листе на којима има највише троцифрених бодова јесу оне објављене на Економском факултету у Суботици и Економском факултету у Крагујевцу где више од 30 кандидата има 100 поена.

– Први пут имамо овако сјајну ранг-листу и мислим да смо овог пута уместо квантитета, јер пријавило се онолико студената колико и примамо, добили квалитет. Имамо 34 носилаца „Вукове дипломе” и чак 320 одличних ђака – рекао је проф др Слободан Малинић, декан Економског факултета у Крагујевцу.

Он објашњава да кандидати бирају два од осам понуђених предмета и да у информатору могу да провежбају задатке који су слични онима који ће бити на пријемном испиту. Можда је то разлог што је студенткиња друге године овог факултета са којом смо разговарали, Марина, објаснила да јој је за припрему пријемног испита требало свега неколико дана.

– Неки факултети имају теже пријемне испите, други су можда мало либералнији и желе да пруже шансу свима. Наша је одлука да пријемни испит буде такав да даје исту шансу ученицима из економских или средњих стручних школа, као и гимназија. Мислим да је тест уравнотежен, ни тежак ни лак, али трудимо се да он иде наруку кандидатима – каже др Малинић.

Факултети самостално одређују градиво и тестове на пријемном испиту и због тога не можемо знати на ком факултету је испит тежи или лакши – наглашава Мартина Вукасовић, директорка Центра за образовне политике, који је предложио модел обједињених пријемних испита, сличан квалификационом испиту за средње школе.

– Када би полагали исти пријемни испит ђаци би били у праведнијој трци за индекс, а надлежне институције би тек онда могле да праве одговарајућа поређења о томе који факултет уписују бољи ђаци и где је пријемни испит урађен боље. Модел који смо предложили подразумевао би да кандидати, као и свршени основци, попуњавају листу жеља, па би тако могли, на пример, да конкуришу и на београдском и на новосадском Правном факултету, што сада не могу да учине – каже Вукасовићева.

Она истиче да је пријемни испит само први корак који не може да покаже какви ће студенти бити они који су имали максималан број поена, као и да забрињава податак да чак трећина студената обнови прву годину студија.

-----------------------------------------------------------

Црногорци хрле на студије руског

(/slika2)Међу црногорским академцима индекси за студије руског језика и књижевности на никшићком Филозофском факултету су међу најтраженијим, будући да су већ у првом року попуњена скоро сва слободна места.

Шеф катедре за руски језик Драган Копривица изјавио је за „Дојче веле" да долази златно доба руског језика и да на бироу нема ниједног дипломца без посла. Узрок великог интересовања вероватно је и чињеница да је у Црној Гори све већи број руских фирми. Копривица истиче да су Руси у Црној Гори дочекани домаћински, као и да у Будви већ постоје два одељења руске деце.

Иако се млади, пре свега из Београда, жале да ове године нису могли да дођу до индекса од великог броја црногорских држављана који су заинтересовани за студије руског језика у Србији, званичници факултета које смо контактирали демантују ове тврдње. У студентској служби београдског Филолошког факултета кажу да немају тачан податак о томе колико се Црногораца определило за руски језик, али уверавају да је тај број незнатан. Филозофски факултет у Нишу на смеру за руски језик није уписао ниједног црногорског држављанина, напомињу у студентској служби.