Затро се траг нишким винима

Ниш – Бела и црна вина „ружица”, „калча”, „теодора”, „зона“, „стеван синђелић“, „златна кап” и „клисура”, као и разне врсте ракија, годинама су Пољопривредно-индустријском комбинату „Ниш“ и другим овдашњим произвођачима доносила медаље са разних пољопривредних сајмова „велике Југославије”. И све до средине деведесетих, у витрине ПИК-а „Ниш” сливала су се одличја, накупило их се 70 златних и око 200 сребрних.

Посртање овог нишког произвођача алкохолних пића започело је средином деведесетих, да би од 2002. године пад био стрмоглав. У овом предузећу, где су припремили комплетну документацију за аукцијску продају, од 500 радника из златних времена, остало је данас њих двадесетак.

– Сви радници су тужили ПИК због неисплаћених зарада, а неки су своја потраживања већ наплатили од продаје дела имовине фирме. У овом тренутку радницима се дугује око 100 милиона динара. Ми који смо остали, припремамо приватизацију предузећа – каже за „Политику“ вршилац дужности директора Митар Лалић који је у ПИК-у од 1981. године.

Све би у поступку приватизације ишло брже да се због „Расадника“, плантаже која се налази са десне стране пута од железничке рампе према Нишкој Бањи, није доспело до суда.

– Тај посед, који је ПИК-ов, неко је уписао на име задруге која не постоји – тврди Лалић.

И кад би хтели, радници ПИК-а не би могли да уђу ни у посед сада затрављене плантаже у близини Нишке Бање. Реч је и о локацији „Лозни камен“ о коју су се нишки политичари спотакли у афери „Цампарини“. Једни су били да се ту гради спортско-рекреативни и тржни центар, други, међу којима је био и градоначелник Смиљко Костић, нису дали. У Нишу се сада често може чути да је одбијањем италијанског инвеститора Мауриција Цампаринија у лето 2005. стављена тачка на развој града.

Пројекат ПИК-а на Широким падинама, изнад стадиона женског фудбалског клуба „Машинац“, био је један од најзамашнијих подухвата. Уређене су каскаде, а од 150 хектара трећина је под виновом лозом, на 20 хектара је засад шљиве, исто толико је под вишњом. Све то је сада запуштено.

ПИК „Ниш“ у Горњем Матејевцу располаже једним од најсавременијих подрума за прераду грожђа. Подрум, капацитета од око 1.200 вагона, не ради. Заустављена је линија за примарну прераду и финализацију, муљача капацитета од четири вагона на сат, аспиратор за избацивање петељки, уређаји за стабилизацију вина, дестилерија. У време када су радили сви капацитети, било је вина у ринфузи и за винарске куће у Љубљани, Загребу, Марибору, Ријеци.

– Наше пропадање започело је након што је држава дозволила слободан увоз вина и ракије. Зарада се тако сливала у џепове тајкуна, а домаћи произвођачи су потпуно занемарени. Вино се данас производи по неусловним приватним подрумима и гаражама – истиче Лалић.

ПИК „Ниш“ није усамљен случај. Већ дуго се ни за подруме у Сићеву не чује. Тамошњој задрузи, која је некада била синоним за пољопривредну производњу и чувена по својим винима и другим алкохолним пићима, такође се затро траг.