Српска сакрална архитектура

На врху шумовитог узвишења што доминира панорамом Новог Пазара, налазе се рушевине манастира Ђурђеви ступови, задужбине великог жупана Стефана Немање. Комплекс – који чине црква Св. Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном кулом – подигнут је у осмој деценији XII века. Једнобродни храм са троделним олтарским простором, наосом са бочним вестибилима и припратом фланкираном двема кулама, у свом спољном изгледу одаје дух западног, романског градитељства. Фреске, данас највећим делом оштећене, а делом пренете у Народни музеј у Београду, изведене су у најбољим традицијама комнинског стила и вешто прилагођене архитектури храма, што је посебно дошло до изражаја у јединственој куполи елипсасте основе. Улазна кула је доградњом апсиде на источној страни 1282/83. претворена у капелу и гробно место краља Драгутина. Осим што је унутрашњост капеле осликана фрескама историјске садржине, радови изведени у манастиру крајем XIII века обухватили су и изградњу нове трпезарије, конака као и живописање припрате католикона. Пропадање комплекса започето је у турско време, а кулминацију доживело у ратовима XX века. Археолошки и рестаураторски радови извођени су 1960–1982, а манастирски живот је обновљен крајем прошлог века. Као део целине Стари Рас са Сопоћанима, манастир се налази на Листи Светске баштине од 1979. године.

Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа. Од XII столећа, када је основана, ова монашка заједница ни у једном тренутку није прекидала свој вишевековни живот, чији се културни слојеви препознају у низу градитељских и сликарских остварења. Задужбина и гробница родоначелника династије Немањића служила је као узор многим владарима ове лозе, не само као подстицај за подизањем маузолеја који би наликовали Богородичиној цркви, већ и као место где би могли дати свој лични допринос. Тако је, након изградње манастирских бедема и католикона, ту временом настајао низ објеката који је требало да задовољи верске и економске потребе студеничког братства: трпезарија, Радосављева припрата, цркве Св. Николе и Св. Јована, Краљева црква, конаци, итд. Упоредо са неимарима, радили су у Студеници и бројни сликари, од оних који су ремек-делима византијског живописа XIII столећа обележили пут српског средњовековног сликарства, преко дворске радионице краља Милутина и водећих уметника обновљене Пећке патријаршије, до зографа XIX века. У ризници се чувају неки од капиталних примерака српске примењене уметности. Уписан у Листу светске баштине 1986, манастир Студеница је споменик културе на којем се непрекидно изводе заштитни радови.

Црква Успења Богородице у манастиру Грачаници, задужбина краља Милутина, саграђена је у другој деценији 14. века. Изведена у форми петокуполне грађевине са основом у облику уписаног крста, грачаничка црква спада у врхунска архитектонска остварења епохе. Средином 14. века дозидана је спољна припрата. Михаило и Евтихије, чувени сликари из Солуна, завршили су живописање до 1321. У централној куполи, испод слике Христа Сведржитеља, представљени су Небеска литургија, пророци и јеванђелисти. У наосу су циклуси Великих празника, Христовог страдања, Чуда, Парабола, Христових јављања после Васкрсења, сцене из живота Богородице, св. Николе и Календара. У олтару су евхаристичке и старозаветне теме. Милутин и његова жена Симонида, византијска принцеза, насликани су као владари по вољи Божјој, јер им анђели с неба доносе круне. У припрати је насликано генеалошко стабло Немањића и Страшни суд, док су у спољној припрати сачувани фрагменти фресака сликани у 14. веку и око 1570. Поред композиција из циклуса Васељенских сабора, Богородичиног акатиста и Крштења, ту су портрети српских архиепископа и патријараха и слика сахране грачаничког митрополита Дионисија. Грачаничка ризница страдала је у пожарима између 1379-1383. У манастиру се данас налази значајна збирка икона, међу којима је најстарија Христа Милостивог из 14. века, јединствена по својим димензијама (269 x 139 цм). Радови на конзервацији архитектуре и сликарства одвијају се перманентно. Уписана у Листу светске баштине 2006. као целина Средњевековни споменици на Косову, где се налазе још два манастирска комплекса.

Стручна сарадња: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић