Ограничaвaју износе новца на рачунима

Немачке банке у наредном периоду могле би да ограниче износе новца које грађани могу да чувају на рачунима. Спекулише се да би са дозвољених 100.000 евра граница у појединим банкама могла да буде спуштена на 25.000, па чак и о увођењу казнених камата.  

О овоме се све више говори будући да су грађани Немачке током пандемије уштедели огромне своте новца. Како пише „Дојче веле”, економска криза услед короне на први поглед има парадоксалну последицу – многи грађани Немачке имају на рачуну знатно више новца него пре годину дана. 

Наводи се да је државни институт из Келна израчунао како су потрошачи у овој земљи, прошле године, потрошили у просеку најмање 1.250 евра мање за робу широке потрошње.  Према подацима Бундесбанке, од јануара 2020. до јануара ове године депозити домаћинстава у банкама порасли су за 182 милијарде евра. У здравственој кризи знатно мање људи је подизало готовину са банкомата. Од 1.000 до 5.000 банкомата једног оператера у Немачкој већ је искључено из употребе, а од 200 до 300 је потпуно демонтирано. Банке су такође забележиле значајан пад потражње за готовином.

Посебно је погођена трговина одећом и обућом, док је куповина намештаја и аутомобила – у другој половини године порасла за пет процената. Економисти тог института сматрају  да је ово био одговор купаца на привремену меру смањивања пореза на додату вредност. 

Како преноси „Каматица”, у Србији је према подацима Народне банке Србије (НБС) динарска штедња  крајем 2020. године достигла 93 милијарде динара и у односу на исти период 2019. године била је већа за 13,4 милијарде динара или 16,9 одсто. И у нашој земљи забележен је пад индустријске производње и то међу производима који се иначе доста продају. До смањења потрошње према подацима Републичког завода за статистику дошло је у секторима производње памучног веша (78 одсто) и купаћих костима (46 процената). Мање су се продавале и чарапе, а када је реч о храни за трећину је смањена производња пшеничних пецива, смрзнутих пекарских производа (5,6 одсто) и минералне воде за 11 одсто. Када је еврозона у питању, анализа „Депозит солушенса” крајем фебруара показала је да је обим штедње у еврозони са салдом од 585 милијарди евра прошле године порастао 48 одсто у односу на 2019. годину.

Све донедавно европске државе надале су се да ће грађани почети да троше рекордне уштеђевине и да ће потрошња кренути да опоравља економије, али то се није догодило. У Француској је штедња порасла за 22 одсто, а забележен је раст и у Шпанији и Италији. Година је готово на половини а већ многи аналитичари не очекују битније побољшање потрошње до краја 2021. Поједина истраживања указују да су потрошачи на почетку пандемије обављали веће куповине, рецимо обнављали белу технику и намештај и претерано је очекивати да ће то учинити поново.

Исти случај је и са услугама, а узимајући у обзир да су се навике потрошача током „закључавања” драстично промениле. Ројтерс преноси истраживање ГФК у коме се напомиње да су новац штедели они са високим приходима и да је непознато како ће пандемија дугорочно трансформисати понашање потрошача. Економски аналитичари предвиђају да ће се лична потрошња неће вратити на ниво пре кризе пре краја 2022. Најважније питање јесте свакако колико ће трајати затварање јер се ток пандемије и даље не може предвидети.