Ograničavaju iznose novca na računima

Nemačke banke u narednom periodu mogle bi da ograniče iznose novca koje građani mogu da čuvaju na računima. Spekuliše se da bi sa dozvoljenih 100.000 evra granica u pojedinim bankama mogla da bude spuštena na 25.000, pa čak i o uvođenju kaznenih kamata.  

O ovome se sve više govori budući da su građani Nemačke tokom pandemije uštedeli ogromne svote novca. Kako piše „Dojče vele”, ekonomska kriza usled korone na prvi pogled ima paradoksalnu posledicu – mnogi građani Nemačke imaju na računu znatno više novca nego pre godinu dana. 

Navodi se da je državni institut iz Kelna izračunao kako su potrošači u ovoj zemlji, prošle godine, potrošili u proseku najmanje 1.250 evra manje za robu široke potrošnje.  Prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara ove godine depoziti domaćinstava u bankama porasli su za 182 milijarde evra. U zdravstvenoj krizi znatno manje ljudi je podizalo gotovinu sa bankomata. Od 1.000 do 5.000 bankomata jednog operatera u Nemačkoj već je isključeno iz upotrebe, a od 200 do 300 je potpuno demontirano. Banke su takođe zabeležile značajan pad potražnje za gotovinom.

Posebno je pogođena trgovina odećom i obućom, dok je kupovina nameštaja i automobila – u drugoj polovini godine porasla za pet procenata. Ekonomisti tog instituta smatraju  da je ovo bio odgovor kupaca na privremenu meru smanjivanja poreza na dodatu vrednost. 

Kako prenosi „Kamatica”, u Srbiji je prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) dinarska štednja  krajem 2020. godine dostigla 93 milijarde dinara i u odnosu na isti period 2019. godine bila je veća za 13,4 milijarde dinara ili 16,9 odsto. I u našoj zemlji zabeležen je pad industrijske proizvodnje i to među proizvodima koji se inače dosta prodaju. Do smanjenja potrošnje prema podacima Republičkog zavoda za statistiku došlo je u sektorima proizvodnje pamučnog veša (78 odsto) i kupaćih kostima (46 procenata). Manje su se prodavale i čarape, a kada je reč o hrani za trećinu je smanjena proizvodnja pšeničnih peciva, smrznutih pekarskih proizvoda (5,6 odsto) i mineralne vode za 11 odsto. Kada je evrozona u pitanju, analiza „Depozit solušensa” krajem februara pokazala je da je obim štednje u evrozoni sa saldom od 585 milijardi evra prošle godine porastao 48 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Sve donedavno evropske države nadale su se da će građani početi da troše rekordne ušteđevine i da će potrošnja krenuti da oporavlja ekonomije, ali to se nije dogodilo. U Francuskoj je štednja porasla za 22 odsto, a zabeležen je rast i u Španiji i Italiji. Godina je gotovo na polovini a već mnogi analitičari ne očekuju bitnije poboljšanje potrošnje do kraja 2021. Pojedina istraživanja ukazuju da su potrošači na početku pandemije obavljali veće kupovine, recimo obnavljali belu tehniku i nameštaj i preterano je očekivati da će to učiniti ponovo.

Isti slučaj je i sa uslugama, a uzimajući u obzir da su se navike potrošača tokom „zaključavanja” drastično promenile. Rojters prenosi istraživanje GFK u kome se napominje da su novac štedeli oni sa visokim prihodima i da je nepoznato kako će pandemija dugoročno transformisati ponašanje potrošača. Ekonomski analitičari predviđaju da će se lična potrošnja neće vratiti na nivo pre krize pre kraja 2022. Najvažnije pitanje jeste svakako koliko će trajati zatvaranje jer se tok pandemije i dalje ne može predvideti.