Поред Жиче неће бити депонија

Краљево – Нацрт просторног плана Србије, за период од ове до 2035. године, који се налази на јавном увиду у згради градске управе у Краљеву изазвао је реаговање јавности, посебно због једног „троуглића” на мапи, а реч је о планираној регионалној депонији. Та ознака нашла се између манастира Жиче и Матарушке Бање па су и посредством локалних медија грађани затражили хитно брисање.

Против те локације писмом на бројне адресе, уз подсећање на значај поменутог манастира, оближњег резервата природе „окамењене шуме” под називом Лојаник и лековитост поменуте бање, реаговало је и сестринство жичког манастира. Онда се, на све то огласило и Министарство грађевинарства, одговором заинтересованим новинарима, у коме се наводи: „Будућа регионална депонија, која је планирана за територију Рашког округа, неће бити поред средњовековног манастира Жиче. Прецизна локација биће утврђена посебним планским документом у складу са законом и уз уважавање строгих услова природног и културног наслеђа...”

Тако су стручњаци ресорног министарства, на неки начин, признали омашку на мапи што потврђује и Звонко Ковачевић, начелник одељења за урбанизам у Краљеву:

„Локација у близини ове означене на мапи, али знатно даље од манастира, помињана је још 1992. У просторном плану града Краљева још нема прецизиране локације, јер је у току тек израда студије изводљивости. А, Просторни план Србије је кровни документ за све остале планове па се на основу њега и не може добити грађевинска дозвола тако да нема ни разлога за бојазан око угрожавања манастира, природног блага и бање – наглашава Ковачевић.

На први поглед нацрт поменутог плана у свему другом види Краљево као простор од изузетног привредног и туристичког потенцијала па су планиране нове саобраћајнице а неке, попут Моравског коридора су већ у градњи. На одобравање, како се могло чути, наилази и чињеница да се, за разлику од претходног, сада не промовише градња бројних мини-хидроелектрана на овдашњим рекама и потоцима. Међутим, није „потопљен” пројекат од пре једне деценије, а реч је о могућој градњи десет каскадних брана на Ибру, дуж Ибарске магистрале.

Поводом тога, подсећања ради, још 2010. године био је постигнут споразум између влада Србије и Италије а одабрани су и стратешки партнери, српска „Електропривреда” и италијанска компаније „Сећи енергија”. Али, укратко речено, променила се убрзо влада у Италији и посао је прекинут у атмосфери подела Краљевчана на оне који су сматрали да је то прави пројекат за више енергије и развој туризма покрај десет језера у долини Ибра и оних који су стали у одбрану природе и ове реке...

Нацртом просторног плана оживљен је још један давни пројекат за ово подручје, а реч је о регионалном водоводу са реке Студенице, одакле би се, према тадашњем решењу, пијаћом водом снабдевали мештани не само Краљева него и неколико места према Чачку и Крушевцу. Али, те 1982. године поменути пројекат је, после велике полемике у јавности, архивиран.

Тој реализацији тада се оштро противило братство манастира Студенице, јер се као и сада, предвиђала овећа брана и језеро на истоименој реци, десетак километара изнад манастира. Како су и поједини стручњаци говорили, влага од будућег језера би чак угрозила и манастирски живопис... Тако је реализација пројекта прекинута, Краљево и остала места у региону у међувремену су појединачно пронашли бар краткотрајна решење за водоснабдевање.

У наредном периоду би реализација овог пројекта, сходно овом просторном, како један Краљевчанин рече, била добра посебно ако би рудници и погони на северу Косова прорадили као осамдесетих година, па би можда опет од јаловине Ибром потекао фенол...