Уранак на Авали, Звездари...

Београђани су и ове године Међународни празник рада прославили  на познатим излетиштима, попут Звездарске шуме и Авале. Иако у мањем броју, расположење је на високом нивоу као и сваки пут када се уз песму, роштиљ и друштво у природи прославља тај празник.

На излетишту на Авали за добро расположење задужени су и трубачи, а Весна Томић, која сада живи у Београду, а иначе је са Косова и Метохије, испричала је екипи Танјуга о томе како се некада овај празник прослављао у Ораховцу.

„У Ораховцу, где је данас енклава, некада се чула труба и певало се и орило српско коло”, каже Томићева, која је из Ђаковице, где сада не може да оде из безбедносних разлога.

Примећује да је ове године прослава у Београду мањег интензитета с обзиром на стање изазвано епидемиолошком ситуацијом али, како каже, ове године је прослава уприличена у природи, што је и добро с обзиром да је „Србија прелепа земља и треба је обилазити са породицом”.

Жика Сарајатовић из Раковице традиционално на Први мај одлази на Авалу, а како примећује ове године је мање људи и мало је старијих.

„Дошли смо јутрос у шест. Тада није било много људи, неколико клупа заузето. Сваког викенда долазим овде, али нисам долазио због короне у претходно време. Ове године је мало мање људи, нема старијих”, испричао је Сарајатовић.

Додаје да празник у природи прославља у мушком друштву са посла, од којих су сви вакцинисани.

Екипа Танјуга је у Звездарској шуми затекла суграђане, од којих је некима први пут да на овај начин да прослављају Први мај. Лазар из Београда испричао је да са друштвом први пут ове године прославља Први мај у природи и износи своје утиске.

„Јако је лепо искуство, добра забава. Дошли смо око осам јутрос и тада је била поприлична гужва и морали смо мало да тражимо место. Нисмо успели да заузмемо место које смо хтели, али ипак је испало добро”, прича Лазар.

Наводи да нису приметили да има старијих, што сматра да је изазвано епидемиолошком ситуацијом.

Примећује да му данашње дружење, с обзиром да пандемија дуго траје, веома значи јер је и сам због ситуације у којој смо се нашли постао асоцијалан.

„Фали нам дружење, није исто као преко друштвених мрежа и јако је опуштајуће. Имао сам корону, али штитимо се колико можемо, ово су људи са којима сам свакодневно”, наводи Лазар који има 19 година.

Никола Стојановић дошао је са друштвом око седам јутрос јер, додаје, у Београду морате раније доћи ако желите да заузмете добро место.

„Остаћемо или док нам временски услови дозволе или док не поједемо све. Ове године је мало мање старијих људи, али с обзиром да су свуда около млади људи и нема неке разлике. Можда млађе мање занима ситуација око короне или су се вакцинисали”, наводи Никола.

Његово друштво је вакцинисано против вируса корона тако да сада имају мању бојазан да ће се заразити.