Закербергов ријалити програм

Шта да радимо са оним клинцем, питали су се политичари у вицу о оснивачу „Фејсбука”, а сад се „клинац” пита шта да ради са политичарима, само што то више није виц. Све више се говори и пише да Марк Закерберг одређује границе слободе говора и да је његова мрежа постала неизоставан политички фактор. Док у Вашингтону и осталим престоницима дебатују како да се поставе према „Гуглу”, „Фејсбуку” и „Твитеру”, Силицијумска долина увелико регулише оне који би да регулишу њу. Закербергова друштвена мрежа је ове недеље одлучила да Доналд Трамп још не може да се врати на њен сајт. Као и „Твитер”, „Фејсбук” је у јануару „протерао” Трампа, иако је Трамп у то време још био амерички председник, па тиме и најмоћнији човек на планети.

ВЛАДА У СЕНЦИ: Фејсбуков надзорни одбор је пре неколико дана одлучио да Трамп не треба да се врати на мрежу, са које је суспендован кад су његове присталице упале у Конгрес. У овом панелу седе медијски стручњаци, бивши државници, активисти и чланови невладиних организација који не раде за „Фејсбук”, али које је Закербергова компанија платила да је посаветују о томе какав садржај сме да буде дозвољен на њеним страницама. То значи да је највећа друштвена мрежа прво укинула профил америчког председника, а онда ангажовала људе са стране да јој кажу зашто је то урадила.

Надзорни одбор није желео да каже да ли Трампов налог треба да трајно буде избрисан већ је ту одлуку препустио „Фејсбуку”. Поручио је и да ова друштвена мрежа није имала јасна правила на основу којих је блокирала Трампов профил. А на основу чега је онда одбор закључио да бившег председника и даље треба држати подаље од најпопуларније платформе на планети – остало је нејасно. За критичаре нема сумње да су друштвене мреже толико моћне да одлучују ко је легитиман политички играч и да то раде крајње арбитрарно.

ОД СЛУЧАЈА ДО СЛУЧАЈА: Самовоља се одавно спочитава „Фејсбуку” и „Твитеру”. Годинама су зарађивали на Трамповим објавама да би тек у последњим данима његове владавине одлучили да су ти постови недемократски и да морају бити цензурисани. Кад им то одговара, друштвене мреже се не обазиру на демократију. „Фејсбук” је на захтев индијске владе уклонио објаве у којима је премијер Нарендра Моди позиван да поднесе оставку. Да јој председник Реџеп Тајип Ердоган не би правио проблеме, ова друштвена платформа је цензурисала курдске постове, али не и турску верзију догађаја о нападима Анкаре на курдске територије у Сирији. Трамп је уклоњен јер је оцењено да је показао симпатије према јуришницима на Капитол, али нису „депортовани” и сви они који су се солидарисали са учесницима насилних демонстрација покрета „Животи црнаца су важни”.

Због свега тога јавност је подељена. Једни верују да „Твитер” и „Фејсбук” имају свако право да одлуче кога не желе јер је реч о приватним компанијама. У највеће заговорнике идеје да мреже треба да цензуришу садржај спадају америчке демократе, које упозоравају на ширење неистина и гласина. Републиканци верују да су ИТ џинови наклоњени либералима и да зато конзервативцима ускраћују слободу говора. Као пример наводе да „Фејсбук” и „Твитер” током прошлогодишње председничке кампање нису дозволили да се на њиховим странама објави критичан текст „Њујорк поста” о сину Џоа Бајдена, Хантеру, док се на истим мрежама вртело безброј критичних новинских чланака о Трампу.

БИЗНИС НАД БИЗНИСИМА: Да је ситуација сложена и да су мреже и државе још далеко од решења види се и по томе што су на Трампову страну у овом спору стали чак и неки од страних званичника за које се сигурно може рећи да нису Трампови фанови или нелиберални политичари. Тако су немачка канцеларка Ангела Меркел и француска влада поручили да је „Твитерова” забрана представљала напад на слободу говора. Из Европске уније саопштавају да владе морају да регулишу мреже и да само институције, а не друштвене платформе, одређују шта је говор мржње или подстрекивање на насиље. Активисти упозоравају да би поменуте платформе могле да се претворе у ентитете јаче од држава, организације које одређују ко сме да говори и шта, а саме никоме не полажу рачуне.

У недавном истраживању које је спроведено у 53 земље, грађани су анкетирани о томе где проналазе највећу претњу по демократију. Највећи број испитаника, готово половина, није навео ниједну државу већ Силицијумску долину, која одређује шта ћемо читати и гледати на интернету. И бивши шеф Западног крила свестан је моћи „Гугла”, „Фејсбука” и „Твитера” и зато и жели да се тамо врати.

Дан пре него што је „Фејсбук” одлучио да га и даље држи „испред врата”, Трамп је покренуо сопствену квазидруштвену мрежу. Као власник пословне империје, својевремено је у емисији „Шегрт” одлучивао ко је од такмичара довољно способан да се запосли код њега, док је другима сурово поручивао: „Отпуштен си.” „Рампа” пред улазом у „Фејсбук” и „Твитер” могла би да га подсети на тај ријалити програм, који је у међувремену добио новог газду.