Други талас ковида 19 у Индији

Уверење је да је и у најбољим временима регистрација смрти  у Индији била прилично лоша. На улицама великих градова  у Индији, увек сте окружени људима, што приличи земљи другој по броју становника (скоро 1,4 милијарде) на свету. Највише је младих јер  65 одсто међу готово 1,4 милијарде житеља земље-подконтинента има до  35 година.

Због огромног становништва, његове густине и великог броја сиромашних расутих у 28 савезних држава и осам територија уније, компликовано је управљати Индијом, упркос њеном демократском систему и привредном расту. Посебан изазов јесте како одговорити на најгору кризу ковида 19 на свету од које Индија трпи последњих седмица. Стопа заразе је последњих дана прелазила  400.000, број умрлих премашивао 4.000, највише на свету.

Упућени сматрају да су бројке веома вероватно потцењене. Уверење је да је и у најбољим временима регистрација смрти  у Индији била прилично лоша.

Здравствени систем се у деловима седме најпространије (3,3 милиона квадратних километара) земље урушио, са оскудицама у свему, од болничких кревета до кисеоника. Индијска влада је ограничила извоз вакцина и покушава да обезбеди санитетски материјал из иностранства.

Прошле јесени и зиме изгледало је да је Индији веома добро пошло за руком да обузда ковид 19. Од врхунца заразе средином септембра  2020. са  97.000 случајева, графикон је изненада почео да пада наредних пет месеци.

Нека испитивања серопреваленције – случајног узорка присуства антитела међу становништвом – показала су могућу изложеност од  20 до 30 одсто Индуса зарази ковиду 19. У великим градовима, попут Мумбаија и Делхија, изгледало је да је она од 50 до 60 одсто.

Водећи индијски епидемиолози сада признају да су били  „заслепљени”. Веровали су да су бројке репрезентативне за читаве градове. Но, већина зараза била је у пренатрпаним сиротињским предграђима.

Постојале су и теорије о ниској стопи смртности у Индији. Била је упоредива са суседним Пакистаном и Бангладешом. Но, у Шри Ланки и Непалу била је много нижа. Опет, у односу на Сједињене Америчке Државе и Европу, стопа смртности у Индији је била упола мања.

Стручњаци признају да је требало прикупити квалитетније научне податке. Ширило се лажно уверење да се први талас пандемије окончава. Уследило је опуштање.

Средином фебруара дневни број случајева био је најнижи, мање од 11.000 дневно. Власти и разни креатори политике, подржани од тријумфалистичких медија, говорили су о победи над ковидом 19 у Индији.

Десетине хиљада гледалаца испунили су стадионе на крикет утакмицама,  поново су отворени биоскопи. Нису спречена огромна верска окупљања попут фестивала Кумб Мела где се милиони Хиндуса купају у светој реци Ганг. Уз то, многи Индуси неутемељено сматрају да су их изложеност загађењу и микроби обдарили супериорним имунитетом.

Даље, у априлу су  одржани вишефазни избори у пет савезних држава. Упркос све већем броју заражених, приређени су многи јавни скупови, са десетинама хиљада људи, скучених, без маски.

Подаци секвенцирања (геномски надзор) сада говоре да су мутирани вируси, „двоструки”  и  „британски”, већ кружили на ниском нивоу, на шта није обраћана довољна пажња. Скок заразе је почео од треће недеље фебруара.

Нове варијанте су далеко заразније и брже се шире. У првом таласу пандемије, уколико би се једна особа заразила и изоловала, остатак породице је био поштеђен. Овог пута, док схватите да је једна особа заражена, читава породица је већ оборена.

Но, индијски стручњаци нису сигурни да је стопа смртности у садашњем таласу већа. Ствар је у бројевима, уколико је стопа смртности иста, а пет пута више људи се зарази, тада ће пет пута више људи умрети.

У међувремену је вакцинацију у Индији, замишљену као најамбициознију у свету са два цепива произведена код куће, упркос 160 милиона датих доза окончало 2,5 одсто људи. Од 1. маја су инокулацијом обухваћени сви старији од 18 година, 800 милиона људи или 1,6 милијарди доза. Биће то борба.

Лекције по друге земље из индијског искуства су, према тамошњим стручњацима да, пре свега, сваку варијацију вируса може зауставити добра маска. Друго, неопходно је вакцинисати се против ковида 19, било којим доступним цепивом, било оно 60, 70 или 90 процената ефикасно.

Треће, човечанство треба да децентрализује производњу вакцина. Не може да зависи од три, четири државе да направе вакцине за остале. Предвиђено је да ће до лета 2021. индијски Институт за серум снабдевати  50 одсто светских вакцина против ковида 19, што сада изгледа неоствариво.

Даљи изазов је што су неке земље резервисале петоструко више вакцина, док друге могу да обухвате једва 20 одсто својих житеља. Код заразних болести, уколико ико било где остане незаштићен, нико нигде није заштићен.

Коначно, човечанство уместо касног реаговања треба да планира будућност, да се бави основним разлозима због којих је вирус ускочио у људе и шири се. Одговор је у односу према природној средини.

Вируси потичу од дивљих животиња. Човек уништава њихова станишта и све више их приближава људским, па су заразе чешће. Током 20. века су пандемије избијале 1918, 1957. и 1968. У прве две деценије овог, већ су две – свињски грип 2009. и ковид 19, а неколико је замало избегнуто.

Да би ковид 19, стар тек нешто више од годину дана постао ендемски, по мишљењу индијских стручњака зависи од расположивости и брзине добијања вакцина, дужине заштите од цепива, удела зараженог становништва као и од врсте будућих вируса мутаната. Наредних неколико година биће критичне.

Новинар и уредник