Европа гледа у Бајдена, а види Трампа

Уз шампањац се у Европској унији славила вест о Трамповом поразу на изборима, да би се Брисел отрезнио већ у првих сто дана рада нове америчке владе.

Председник Џо Бајден је у знатној мери задржао Трампову политику према трансатлантским савезницима, а садашња вашингтонска администрација донела је Европљанима и нове проблеме.

Стари континент гледа у Џоа Бајдена и види Доналда Трампа, оцењује „Политико”, подсећајући да је актуелни амерички лидер задржао Трампове тарифе на челик из Европске уније. Као и бивши председник, Бајден притиска Берлин да одустане од „Северног тока 2”, гасовода за доток руских енергената у Немачку. Чак је остала и Трампова политика оличена у слогану „Америка на првом месту”, само што се сад зове „Купуј америчко”. Прекоокеански протекционизам прилично узнемирује бриселску бирократију јер на тендерима за велике јавне послове америчка влада даје предност домаћим компанијама. Због тога Европска комисија разматра противмере које би дисквалификовале америчке фирме на европским тендерима. Упркос променама у Западном крилу, Вашингтон није послушао молбу Европске уније ни кад је реч о споразуму с Техераном о нуклеарном програму, који је постигла Обамина и одбацила Трампова администрација. Због пословања европских компанија с Ираном, Брисел је један од највећих заговорника нормализације односе између Запада и владе председника Хасана Роханија, али Бајден још није вратио амерички потпис.

Иако је посета америчког државног секретара Ентонија Блинкена шефу европске дипломатије Ђузепу Борељу у марту била далеко срдачнија него што су били сусрети европских званичника с Трампом, тешко је прикрити „сметње на везама”. Последњих дана најближи савезници разилазе се и у вези с вакцинама, при чему је Америка стекла пи-ар предност јер је, за разлику од Европе, подржала захтев да се привремено укину права на интелектуалну својину цепива против вируса корона. Бајден је прошле недеље стао иза захтева да се на неко време укину патенти на вакцине, тврдећи да ће тако и сиромашне земље моћи да праве цепива и имунизују становништво. Према подацима Светске здравствене организације, само 0,2 одсто вакцина отишло је у неразвијене земље. Био је то пропагандни поен за Сједињене Државе, јер се Европска унија успротивила предлогу па је испало да се више брине за профит фармацеутских компанија него за здравље људи на глобалном југу. Како преноси „Дојче веле”, Немачка и Француска спадају у највеће противнике ове замисли, јер сматрају да би укидање права на цепиво против короне угрозило развој других лекова и вакцина.

Према оцени појединих аналитичара, европски званичници су кивни због Бајденове иницијативе јер су изгубили прилику да се постављају као морално супериорни у односу на Америку, што су посебно волели да чине у Трампово време. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен саопштила је да не може да се заложи за укидање патената, али да „позива све земље да дозволе извоз вакцина”, чиме је прозвала трансатлантске партнере, а да их није именовала. Била је то алузија на чињеницу да је Америка забранила експорт вакцина, док је Европска унија извезла половину цепива. И француска влада у сличном стилу прозива Американце за пропагандни маневар, сматрајући да је америчка подршка „политички потез, јер они нису ништа ни извезли”. У Бриселу подсећају и да већина чланица у Светској трговинској организацији треба да подржи предлог да би се укинула права на интелектуалну својину, што је мало вероватно, па Бајденова вербална подршка не значи превише.

Као што није био случај с Трамповом владом, ни Бајденова администрација не гледа благонаклоно на трговински споразум који је Европска комисија пред крај прошле године постигла с Кином. Неизвесно је да ли ће економски договор између Брисела и Пекинга уопште да заживи, јер тек треба да буде ратификован у европском парламенту и скупштинама земаља чланица, али се у Бриселу свеједно суочавају с протестом прекоокеанског савезника јер су се одлучили на овакав корак у јеку сино-америчког царинског рата. На адресу европских званичника стиже и питање зашто су четири године осуђивали Трампову спољну политику као неморалну спочитавајући јој да се није обазирала на људска права, да би онда постигли споразум с Пекингом и поред извештаја о кинеским логорима за муслиманску ујгурску мањину у провинцији Синђанг. И док су највећи бриселски противници бившег станара Авеније Пенсилванија вртели главом кад је Трамп продавао оружје Ријаду упркос саудијском учешћу у јеменском рату, нису се успротивили европском трговинском споразуму с Кином ни чињеници да „Фолксваген” и даље има фабрике у Синђангу.