Evropa gleda u Bajdena, a vidi Trampa

Uz šampanjac se u Evropskoj uniji slavila vest o Trampovom porazu na izborima, da bi se Brisel otreznio već u prvih sto dana rada nove američke vlade.

Predsednik Džo Bajden je u znatnoj meri zadržao Trampovu politiku prema transatlantskim saveznicima, a sadašnja vašingtonska administracija donela je Evropljanima i nove probleme.

Stari kontinent gleda u Džoa Bajdena i vidi Donalda Trampa, ocenjuje „Politiko”, podsećajući da je aktuelni američki lider zadržao Trampove tarife na čelik iz Evropske unije. Kao i bivši predsednik, Bajden pritiska Berlin da odustane od „Severnog toka 2”, gasovoda za dotok ruskih energenata u Nemačku. Čak je ostala i Trampova politika oličena u sloganu „Amerika na prvom mestu”, samo što se sad zove „Kupuj američko”. Prekookeanski protekcionizam prilično uznemiruje briselsku birokratiju jer na tenderima za velike javne poslove američka vlada daje prednost domaćim kompanijama. Zbog toga Evropska komisija razmatra protivmere koje bi diskvalifikovale američke firme na evropskim tenderima. Uprkos promenama u Zapadnom krilu, Vašington nije poslušao molbu Evropske unije ni kad je reč o sporazumu s Teheranom o nuklearnom programu, koji je postigla Obamina i odbacila Trampova administracija. Zbog poslovanja evropskih kompanija s Iranom, Brisel je jedan od najvećih zagovornika normalizacije odnose između Zapada i vlade predsednika Hasana Rohanija, ali Bajden još nije vratio američki potpis.

Iako je poseta američkog državnog sekretara Entonija Blinkena šefu evropske diplomatije Đuzepu Borelju u martu bila daleko srdačnija nego što su bili susreti evropskih zvaničnika s Trampom, teško je prikriti „smetnje na vezama”. Poslednjih dana najbliži saveznici razilaze se i u vezi s vakcinama, pri čemu je Amerika stekla pi-ar prednost jer je, za razliku od Evrope, podržala zahtev da se privremeno ukinu prava na intelektualnu svojinu cepiva protiv virusa korona. Bajden je prošle nedelje stao iza zahteva da se na neko vreme ukinu patenti na vakcine, tvrdeći da će tako i siromašne zemlje moći da prave cepiva i imunizuju stanovništvo. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samo 0,2 odsto vakcina otišlo je u nerazvijene zemlje. Bio je to propagandni poen za Sjedinjene Države, jer se Evropska unija usprotivila predlogu pa je ispalo da se više brine za profit farmaceutskih kompanija nego za zdravlje ljudi na globalnom jugu. Kako prenosi „Dojče vele”, Nemačka i Francuska spadaju u najveće protivnike ove zamisli, jer smatraju da bi ukidanje prava na cepivo protiv korone ugrozilo razvoj drugih lekova i vakcina.

Prema oceni pojedinih analitičara, evropski zvaničnici su kivni zbog Bajdenove inicijative jer su izgubili priliku da se postavljaju kao moralno superiorni u odnosu na Ameriku, što su posebno voleli da čine u Trampovo vreme. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da ne može da se založi za ukidanje patenata, ali da „poziva sve zemlje da dozvole izvoz vakcina”, čime je prozvala transatlantske partnere, a da ih nije imenovala. Bila je to aluzija na činjenicu da je Amerika zabranila eksport vakcina, dok je Evropska unija izvezla polovinu cepiva. I francuska vlada u sličnom stilu proziva Amerikance za propagandni manevar, smatrajući da je američka podrška „politički potez, jer oni nisu ništa ni izvezli”. U Briselu podsećaju i da većina članica u Svetskoj trgovinskoj organizaciji treba da podrži predlog da bi se ukinula prava na intelektualnu svojinu, što je malo verovatno, pa Bajdenova verbalna podrška ne znači previše.

Kao što nije bio slučaj s Trampovom vladom, ni Bajdenova administracija ne gleda blagonaklono na trgovinski sporazum koji je Evropska komisija pred kraj prošle godine postigla s Kinom. Neizvesno je da li će ekonomski dogovor između Brisela i Pekinga uopšte da zaživi, jer tek treba da bude ratifikovan u evropskom parlamentu i skupštinama zemalja članica, ali se u Briselu svejedno suočavaju s protestom prekookeanskog saveznika jer su se odlučili na ovakav korak u jeku sino-američkog carinskog rata. Na adresu evropskih zvaničnika stiže i pitanje zašto su četiri godine osuđivali Trampovu spoljnu politiku kao nemoralnu spočitavajući joj da se nije obazirala na ljudska prava, da bi onda postigli sporazum s Pekingom i pored izveštaja o kineskim logorima za muslimansku ujgursku manjinu u provinciji Sinđang. I dok su najveći briselski protivnici bivšeg stanara Avenije Pensilvanija vrteli glavom kad je Tramp prodavao oružje Rijadu uprkos saudijskom učešću u jemenskom ratu, nisu se usprotivili evropskom trgovinskom sporazumu s Kinom ni činjenici da „Folksvagen” i dalje ima fabrike u Sinđangu.