Зашто Вашингтон више није пријатељ Анкаре

У Анкари се са суздржаним оптимизмом ишчекује први сусрет председника Турске и Америке који треба да се одржи у оквиру предстојећег самита НАТО- а у Бриселу. То се могло очекивати: „хладни ветрови” који се у последњој деценији осећају на релацији Анкара–Вашингтон после уласка Џозефа Бајдена у Белу кућу претворили су се у „олују”.

Нови председник је одмах после устоличења у Анкари подигао температуру до усијања: крајем априла је изјавио да је над Јерменима у време распада Османске империје почињен геноцид. Он је први шеф Беле куће који је повукао тај потез што су у Анкари дочекали као неопростив изазов. Бајден је покушао да ублажи последице тог потеза, али засад без успеха.

Турске дипломате увелико „припремају терен” за први сусрет председника две земље који треба да се одржи средином јуна на маргинама НАТО самита у Бриселу, потврдио је Ибрахим Калин, представник за медије председника Тајипа Ердогана. „ Ми ћемо  иницирати процес за решавање проблема који оптерећују односе две земље: укидање блокаде испорука америчких борбених авиона  Ф-35  Турској, спорну подршку Вашингтона коју пружа курдским терористима у Сирији  као и изручење имама Фетулаха Гулена који живи у Пенсилванији који је пре пет година покушао државни удар у Турској.”

Бриселски сусрет би могао да буде пресудан за даље односе две земље. Ако САД наставе агресивну политику према Турској Ердоган мора да одговори истом мером, цитира влади блиски „Сабах” спољнополитичке  аналитичаре у Анкари који се надају да ће Бајден коначно раскрстити са политиком коју је раније водио заједно са Бараком Обамом, када је осам година био потпредседник Америке.

Тада су и почела посртања у односима између две земље. Вашингтон је одбио да Анкари прода ракете „патриот” после чега се Ердоган окренуо ка Владимиру Путину и купио С-400. Пентагон сада тражи да Анкара раскине тај уговор пошто ће Руси захваљујући томе први пут бити у могућности да изнутра шпијунирају Атлантски савез. У Анкари одбацују те тврдње и наглашавају да ће се С-400 користити одвојено од одбрамбеног система НАТО-а и да ће бити строго контролисан.

После  многих судара на релацији Анкара–Вашингтон већина Турака више не види Америку као савезника. Према анкети која је спроведена после Бајденове изјаве о геноциду, више од 94 одсто испитаника је изјавило да „Америка више није пријатељ Турске”, да је не доживљавају као стратешког партнера.

Преко 58 одсто анкетираних сматра  да Анкара треба да из својих база протера Американце, пре свега из Инџирлика. Та ваздухопловна база на југоистоку земље за Пентагон је деценијама имала изузетан значај у акцијама на Блиском истоку, у централној Азији и ка Русији односно СССР. Незванично се тврди да у њој Американци имају и атомско наоружање.

 Геноцид над Јерменима само је један од проблема који последњих година оптерећују односе две земље. Турска се нашла под санкцијама због куповине руских ракета и искључена је из производње  „невидљивих” америчких борбених авиона Ф-35. То може да отвори нове изазове: уколико Пентагон у томе истраје, Анкара би могла да купи руске борбене авионе Су-57, наговештавају локални медији.

Председник Ердоган са своје стране не може да опрости Вашингтону што подржава сиријске Курде (Јединице за заштиту народа) који се од првог дана боре против Исламске државе. У Турској упорно тврде да су они терористи.  

Састанак у Бриселу би могао да буде преломан за даљу сарадњу две водеће земље НАТО-а. У Турској и Америци су свесни бременитости отворених  проблема, али истовремено схватају да су „осуђени” на сарадњу иако то јавно не признају ни Ердоган нити Бајден.