Килијан је за мене као Микеланђело

Да се у камену може створити савршенство какво ни природа не постиже, показао је Микеланђело својим скулптурама „Пиета” и „Давид”, а његово највеће сликарско достигнуће јесте осликавање Сикстинске капеле у Ватикану. Поред других момената и ова три дела инспирисала су Марија Радачовског да као кореограф и редитељ постави са нашим ансамблом балет „Микеланђело”, који ћемо премијерно видети вечерас од 19.30 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Костимограф је Катарина Грчић Николић, а сценограф и дизајнер светла Марек Холи. Музичку подлогу чине дела Баха, Хендла, Вивалдија, Росинија. У насловној роли игра Дејан Коларов, првак националног театра, а у подели учествује целокупни ансамбл Балета Народног позоришта.

Марио Радачовски, словачки балетски уметник, кореограф и уметнички директор Балета Националног театра у Брну, радо се одазвао позиву да говори за „Политику”, упркос ужурбаним припремама за премијеру. Наш саговорник је дипломирао на Конзерваторијуму „Ева Јацова” у Братислави, потом је ангажован у Балету Словачког народног позоришта 1989. О томе колико је био талентован сведочи понуда да игра у Холандском плесном театру (НДТ) Јиржија Килијана у Хагу. Током каријере сарађивао је и са другим значајним кореографима: са Матсом Еком, Начом Дуатом, Охадом Нахарином, Виљемом Форсајтом итд. Био је први солиста Великог канадског балета из Монтреала, а у Балету Словачког народног позоришта био је уметнички директор од 2006. до 2010. Основао је ансамбл Балета у Братислави, а већ је осам сезона на позицији уметничког директора Балета Народног позоришта у Брну, у Чешкој. Током протекле деценије широм света поставио је запажене кореографије.

– Стварати инспирисан генијем какав је Микеланђело је нешто посебно. Његовa остварења све надилазе, надмоћна су и универзална. Управо су Микеланђелова ремек-дела, тајна стварања и његов животни пут били моја инспирација за балет који ћете видети. Можда је баш то надахнуће других, нас посматрача, био мотив да овај ренесансни уметник уради посвећено незаборавне креације. Рецимо потресну чувену скулптуру „Пиету”, повезујем са његовим детињством, када је остао без мајке у младим годинама и ово дело је сећање на њу – каже Радачовски.

Дејан Коларов игра насловну ролу. Како је текла сарадња између вас, колико је било потребно да се разумете међусобно, али и са остатком ансамбла?

Дејан Коларов, али не само он, већ и Ивана Савић Јаћић, су истински, фантастични уметници и поносан сам што их имам у овој екипи и што радим са њима. Коларов је у мојим очима заиста посебан играч, има своје мишљење и визију, исто као ја. Било је сјајно што сам осетио од првог састанка када смо почели да радимо заједно, да је он потпуно ушао у ову причу. Имате снажне, особене и лепе играче, високе европске класе у балетском ансамблу. Мислим да је одмах дошло до међусобног поштовања између нас, а ја сам давао максималну слободу као кореограф и настојао да омогућим да играчи своје улоге, баш као и Коларов, учине посебним, што се и догодило. Осећам да заједно радимо са радошћу, упркос корони и невољама, и верујем да смо створили нешто посебно. Ето, четвртак је дан Де. Јавност на крају одлучује шта смо урадили.

У вашој биографији посебно место припада кореографу Јиржију Килијану, колико сте од њега учили и како, ко је заправо највише утицао на вас ?

Килијан је мој ментор. Помагао ми је током каријере у наступима, а и касније када сам постао уметнички директор и кореограф. Он је заиста најбољи на свету и истински бих желео да будем као он. У кореографском смислу можда никада нећу достићи тај ниво, али као уметнички директор покушаћу, ако је могуће да будем близак њему. Желим сваком из света балета да може бар један дан да ради са овим генијем. За мене је Килијан једнак, раван, Микеланђелу који је мењао историју и одређене уметничке облике, док је Килијан променио свет балета. Дакле, он је мој узор, увек је био и увек ће бити. Око нас је мало занимљивих људи, а Јиржи је и даље, још увек на врху. Има још сјајних уметника као што је играч Вадим Мунтагиров.

Радили сте широм света. У којим позориштима сте се осећали најбоље, да ли постоји разлика у схватању балета на различитим меридијанима?

Да, постоје разлике у Европи, Азији, Америци. Такође то зависи од укуса, свака земља има своје мале нијансе у балетској уметности. Ипак, једна ствар је свуда иста. Ако је нешто уникатно, велико и поседује висок стандард, онда је поштовано ма где у свету. Рецимо 2019. Ројал балет на Новом Зеланду је извео једну од мојих кореографија „Црно и бело”, која је постигла велики успех. Надам се да ће бити исто са „Микеланђелом” у Београду. Кад је реч о будућим балетима биће реализована целовечерње представе, под називом „Бетовен”, у Народном позоришту у Брну, у новембру ове године. А наредна је посвећена стварању представе „Модиљани”.

Какав репертоар негујете као уметнички директор Балета Народног позоришта у Брну?

Репертоар у Брну је састављен од класике, неокласике и савремених дела мојих играча. Трудим се да одговоримо различитим укусима. Класични балет је важан, али као што господин Килијан увек истиче, „национално позориште не би требало да буде национални музеј”, тако да су потребна и модерна и неокласична дела. Волим нове креације јер ће то компанију учинити јединственом. Имамо комаде познатих кореографа, али у наредних пет сезона приоритет је да имамо што више наших представа. Следеће сезоне очекују нас два „Бетовена” и „Пепељуга”. Искрено желим да за неколико година моје позориште буде познато, не само у Европи. Једини начин да се то постигне јесте напоран рад, јер у балету не постоје пречице. Ако наставимо да радимо, сигуран сам да ћемо за то бити награђени.

Прва реприза „Микеланђела” у јуну

Прва реприза балета „Микеланђело” планирана је за 1. јун у Народном позоришту. Насловну улогу у алтернацији ће играти и Никола Бианко и Милош Живановић. Микеланђелова мајка биће, такође у алтернацији, Ивана Савић Јаћић, Тијана Шебез и Олга Олћан. Љубавнике играју Бранко Сарић, Милош Живановић и Самуел Гест, а Другарицу Дејана Златановски, Теодора Спасић, Маја Стојаков и Милена Огризовић. Ту су и ликови Белог анђела, Црног анђела и Микеланђеловог оца. Солисти су и Љиљана Велимиров, Сања Нинковић, Хосе Иглесијас и Антонио Бибо, а у представи учествује цео ансамбл Балета НП.