Kilijan je za mene kao Mikelanđelo

Da se u kamenu može stvoriti savršenstvo kakvo ni priroda ne postiže, pokazao je Mikelanđelo svojim skulpturama „Pieta” i „David”, a njegovo najveće slikarsko dostignuće jeste oslikavanje Sikstinske kapele u Vatikanu. Pored drugih momenata i ova tri dela inspirisala su Marija Radačovskog da kao koreograf i reditelj postavi sa našim ansamblom balet „Mikelanđelo”, koji ćemo premijerno videti večeras od 19.30 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Kostimograf je Katarina Grčić Nikolić, a scenograf i dizajner svetla Marek Holi. Muzičku podlogu čine dela Baha, Hendla, Vivaldija, Rosinija. U naslovnoj roli igra Dejan Kolarov, prvak nacionalnog teatra, a u podeli učestvuje celokupni ansambl Baleta Narodnog pozorišta.

Mario Radačovski, slovački baletski umetnik, koreograf i umetnički direktor Baleta Nacionalnog teatra u Brnu, rado se odazvao pozivu da govori za „Politiku”, uprkos užurbanim pripremama za premijeru. Naš sagovornik je diplomirao na Konzervatorijumu „Eva Jacova” u Bratislavi, potom je angažovan u Baletu Slovačkog narodnog pozorišta 1989. O tome koliko je bio talentovan svedoči ponuda da igra u Holandskom plesnom teatru (NDT) Jiržija Kilijana u Hagu. Tokom karijere sarađivao je i sa drugim značajnim koreografima: sa Matsom Ekom, Načom Duatom, Ohadom Naharinom, Viljemom Forsajtom itd. Bio je prvi solista Velikog kanadskog baleta iz Montreala, a u Baletu Slovačkog narodnog pozorišta bio je umetnički direktor od 2006. do 2010. Osnovao je ansambl Baleta u Bratislavi, a već je osam sezona na poziciji umetničkog direktora Baleta Narodnog pozorišta u Brnu, u Češkoj. Tokom protekle decenije širom sveta postavio je zapažene koreografije.

– Stvarati inspirisan genijem kakav je Mikelanđelo je nešto posebno. Njegova ostvarenja sve nadilaze, nadmoćna su i univerzalna. Upravo su Mikelanđelova remek-dela, tajna stvaranja i njegov životni put bili moja inspiracija za balet koji ćete videti. Možda je baš to nadahnuće drugih, nas posmatrača, bio motiv da ovaj renesansni umetnik uradi posvećeno nezaboravne kreacije. Recimo potresnu čuvenu skulpturu „Pietu”, povezujem sa njegovim detinjstvom, kada je ostao bez majke u mladim godinama i ovo delo je sećanje na nju – kaže Radačovski.

Dejan Kolarov igra naslovnu rolu. Kako je tekla saradnja između vas, koliko je bilo potrebno da se razumete međusobno, ali i sa ostatkom ansambla?

Dejan Kolarov, ali ne samo on, već i Ivana Savić Jaćić, su istinski, fantastični umetnici i ponosan sam što ih imam u ovoj ekipi i što radim sa njima. Kolarov je u mojim očima zaista poseban igrač, ima svoje mišljenje i viziju, isto kao ja. Bilo je sjajno što sam osetio od prvog sastanka kada smo počeli da radimo zajedno, da je on potpuno ušao u ovu priču. Imate snažne, osobene i lepe igrače, visoke evropske klase u baletskom ansamblu. Mislim da je odmah došlo do međusobnog poštovanja između nas, a ja sam davao maksimalnu slobodu kao koreograf i nastojao da omogućim da igrači svoje uloge, baš kao i Kolarov, učine posebnim, što se i dogodilo. Osećam da zajedno radimo sa radošću, uprkos koroni i nevoljama, i verujem da smo stvorili nešto posebno. Eto, četvrtak je dan De. Javnost na kraju odlučuje šta smo uradili.

U vašoj biografiji posebno mesto pripada koreografu Jiržiju Kilijanu, koliko ste od njega učili i kako, ko je zapravo najviše uticao na vas ?

Kilijan je moj mentor. Pomagao mi je tokom karijere u nastupima, a i kasnije kada sam postao umetnički direktor i koreograf. On je zaista najbolji na svetu i istinski bih želeo da budem kao on. U koreografskom smislu možda nikada neću dostići taj nivo, ali kao umetnički direktor pokušaću, ako je moguće da budem blizak njemu. Želim svakom iz sveta baleta da može bar jedan dan da radi sa ovim genijem. Za mene je Kilijan jednak, ravan, Mikelanđelu koji je menjao istoriju i određene umetničke oblike, dok je Kilijan promenio svet baleta. Dakle, on je moj uzor, uvek je bio i uvek će biti. Oko nas je malo zanimljivih ljudi, a Jirži je i dalje, još uvek na vrhu. Ima još sjajnih umetnika kao što je igrač Vadim Muntagirov.

Radili ste širom sveta. U kojim pozorištima ste se osećali najbolje, da li postoji razlika u shvatanju baleta na različitim meridijanima?

Da, postoje razlike u Evropi, Aziji, Americi. Takođe to zavisi od ukusa, svaka zemlja ima svoje male nijanse u baletskoj umetnosti. Ipak, jedna stvar je svuda ista. Ako je nešto unikatno, veliko i poseduje visok standard, onda je poštovano ma gde u svetu. Recimo 2019. Rojal balet na Novom Zelandu je izveo jednu od mojih koreografija „Crno i belo”, koja je postigla veliki uspeh. Nadam se da će biti isto sa „Mikelanđelom” u Beogradu. Kad je reč o budućim baletima biće realizovana celovečernje predstave, pod nazivom „Betoven”, u Narodnom pozorištu u Brnu, u novembru ove godine. A naredna je posvećena stvaranju predstave „Modiljani”.

Kakav repertoar negujete kao umetnički direktor Baleta Narodnog pozorišta u Brnu?

Repertoar u Brnu je sastavljen od klasike, neoklasike i savremenih dela mojih igrača. Trudim se da odgovorimo različitim ukusima. Klasični balet je važan, ali kao što gospodin Kilijan uvek ističe, „nacionalno pozorište ne bi trebalo da bude nacionalni muzej”, tako da su potrebna i moderna i neoklasična dela. Volim nove kreacije jer će to kompaniju učiniti jedinstvenom. Imamo komade poznatih koreografa, ali u narednih pet sezona prioritet je da imamo što više naših predstava. Sledeće sezone očekuju nas dva „Betovena” i „Pepeljuga”. Iskreno želim da za nekoliko godina moje pozorište bude poznato, ne samo u Evropi. Jedini način da se to postigne jeste naporan rad, jer u baletu ne postoje prečice. Ako nastavimo da radimo, siguran sam da ćemo za to biti nagrađeni.

Prva repriza „Mikelanđela” u junu

Prva repriza baleta „Mikelanđelo” planirana je za 1. jun u Narodnom pozorištu. Naslovnu ulogu u alternaciji će igrati i Nikola Bianko i Miloš Živanović. Mikelanđelova majka biće, takođe u alternaciji, Ivana Savić Jaćić, Tijana Šebez i Olga Olćan. Ljubavnike igraju Branko Sarić, Miloš Živanović i Samuel Gest, a Drugaricu Dejana Zlatanovski, Teodora Spasić, Maja Stojakov i Milena Ogrizović. Tu su i likovi Belog anđela, Crnog anđela i Mikelanđelovog oca. Solisti su i Ljiljana Velimirov, Sanja Ninković, Hose Iglesijas i Antonio Bibo, a u predstavi učestvuje ceo ansambl Baleta NP.