Косово је српски Јерусалим

Српски народ је у вековима робовања под Турцима у духовном смислу очувало православље. Бројне цркве и манастири, задужбине наших славних предака, биле су уточиште душама жељних слободе, утеха у данима тешких мука, подсећање на славно време, али и подстрек да се слобода поново освоји. Област у којој је било највише православних светиња свакако је Косово и Метохија. По неким изворима, тамо је било више од 1.300 светих места (цркава, манастира, црквишта, манастиришта…). Оно што је за јеврејски народ Јерусалим, то је за Србе Косово и Метохија.

Косово и Метохија су места великог страдања светиња и верног народа. Вековима траје егзодус српског народа, почев од Велике сеобе Срба 1690. године, па све до данас. Последње страдање, које је проузроковало велико исељавање, догодило се након НАТО агресије 1999. године.

Све ово је познато свима који и мало знају историју. Али и после свих сазнања о светињама које красе овај простор, о свим страдањима којима је српски народ био изложен, а и данас је, доживљавамо да се неки најугледнији људи нашег народа недолично односе према Косову као српском Јерусалиму. На пример, својим изјавама се председник САНУ фактички одрекао Косова и Метохије. Такође и залагање да се грађани изјасне на референдуму да је нешто њихово, што је у сваком смислу њихово, представља велику бесмислицу. На такве иницијативе је реаговао патријарх Порфирије рекавши да је још 1389. године исписан референдум и то крвљу нашег народа. И почивши патријарх Иринеј је често изјављивао да је задатак Цркве да сачува Косово и Метохију.

Протојереј-ставрофор др Александар Д. Средојевић