Карикатуре оштрог језика

Кроз изложбу „Сељак у карикатури ’Јежа’1935–1990”, посетиоце Етнографског музеја водила је др Татјана Микулић, аутор поставке. Међу мноштвом занимљивости и историјских чињеница, испричала је и како је кнез Милош 1824. године од сликара Павла

Ђурковића наручио карикатуру једног свог чиновника. Од тог рада почиње повест српске карикатуре, чијим се оцем иначе сматра сликар Димитрије Аврамовић, аутор илустрација у „Новинама Сербским”.

Од 1935 до 1990. објављено је 2.650 бројева „Јежа”, а на 1.075 карикатура у главној улози је био сељак. У годинама пред Други светски рат, чест мотив карикатура били су српски, хрватски и словеначки сељак, који су кроз форму дијалога, уз чашицу ракије за кафанским столом, износили критичке опаске на рачун неслоге страначких лидера и ондашњих политичара, који би се „простог” народа сетили само пред изборе.

Током стручног вођења, поклоници карикатуре сазнали су и на који начин су сатира и хумор обликовали југословенску стварност, у чему су водећу улогу имали београдски часопис „Јеж”, загребачки „Керемпух”, сарајевски „Чичак” и љубљански лист „Павлиха”.

Цртежом против короне

У оквиру изложбе карикатуриста Никола Драгаш одржао је радионице за најмлађе посетиоце. Тема једне од њих била је „Обрни ситуацију”. Задатак малих илустратора био је да „поставе наглавачке” ланац исхране, тако да су на цртежима мишеви јурили мачке, кокошке вијале лисице, глисте ловиле птице…

Дружење је настављено на ликовну тему насловљену „Победимо корона вирус својим талентом”, а трећи цртачки изазов био је – „Пикник у свемиру”.