Опасности на ауто-путу у Бубањ потоку

Недавно излетање аутобуса у кривини у Бубањ потоку једна је од бројних незгода које су се ту догодиле. Познат ми је сваки метар ауто-пута до Ниша, зато што сам на тој саобраћајници вршио надзор на одржавању још пре тридесет година.

Спуст ка Нишу и кривина на крају имају недостатке. Прво, спуст (као и успон) има нагиб од преко седам процената, што је много за ауто-пут. Друго, кривина има полупречник од 300 метара, па је „најоштрија” од свих до Ниша. Кроз њу се не може проћи путничким возилом са више од сто на сат. Треће, у кривини нема попречног нагиба на коловозу, јер ту почиње успон и правац. Нагиб коловоза је битан за прелаз возила кроз кривину.

Решење, али делимично, најбрже и најјевтиније, јесте ограничење брзине на 80 километара на час, јер је познато да возачи често не поштују ограничења на путу. Друго, скупље, али ефикасније решење јесте реконструкција кривине, тј. коловоза израдом већег попречног нагиба.

Још треба померити напред, иза кривине, престанак треће саобраћајне траке (прелази у зауставну траку), јер је то у ствари сужавање коловоза, па се ту возила сударају.

Најбоље решење за безбедност саобраћаја на успонима у Бубањ потоку јесте изградња тунела кроз брдо преко којег сада пролази ауто-пут. О тунелу су дебатовали стручњаци још пре педесет година, када је и започета градња другог коловоза до Ниша.

Користим сада прилику да у име стручне јавности замолим планере бројних деоница ауто-путева, мостова и тунела да планирају тунел у Бубањ потоку. Могуће је да он не буде дужи од километра. Тиме би се уклонило једино опасно место на нишкој мрежи ауто-путева.

Љубиша Станојевић,
грађевински инжињер,
Београд