Opasnosti na auto-putu u Bubanj potoku

Nedavno izletanje autobusa u krivini u Bubanj potoku jedna je od brojnih nezgoda koje su se tu dogodile. Poznat mi je svaki metar auto-puta do Niša, zato što sam na toj saobraćajnici vršio nadzor na održavanju još pre trideset godina.

Spust ka Nišu i krivina na kraju imaju nedostatke. Prvo, spust (kao i uspon) ima nagib od preko sedam procenata, što je mnogo za auto-put. Drugo, krivina ima poluprečnik od 300 metara, pa je „najoštrija” od svih do Niša. Kroz nju se ne može proći putničkim vozilom sa više od sto na sat. Treće, u krivini nema poprečnog nagiba na kolovozu, jer tu počinje uspon i pravac. Nagib kolovoza je bitan za prelaz vozila kroz krivinu.

Rešenje, ali delimično, najbrže i najjevtinije, jeste ograničenje brzine na 80 kilometara na čas, jer je poznato da vozači često ne poštuju ograničenja na putu. Drugo, skuplje, ali efikasnije rešenje jeste rekonstrukcija krivine, tj. kolovoza izradom većeg poprečnog nagiba.

Još treba pomeriti napred, iza krivine, prestanak treće saobraćajne trake (prelazi u zaustavnu traku), jer je to u stvari sužavanje kolovoza, pa se tu vozila sudaraju.

Najbolje rešenje za bezbednost saobraćaja na usponima u Bubanj potoku jeste izgradnja tunela kroz brdo preko kojeg sada prolazi auto-put. O tunelu su debatovali stručnjaci još pre pedeset godina, kada je i započeta gradnja drugog kolovoza do Niša.

Koristim sada priliku da u ime stručne javnosti zamolim planere brojnih deonica auto-puteva, mostova i tunela da planiraju tunel u Bubanj potoku. Moguće je da on ne bude duži od kilometra. Time bi se uklonilo jedino opasno mesto na niškoj mreži auto-puteva.

Ljubiša Stanojević,
građevinski inžinjer,
Beograd