Службена и приватна извињења

Господин Милош Земан у својству председника Чешке је с разлогом ставио прст у око својим сународницима и Западу, када се искрено извинио председнику Србије, за НАТО бомбардовање Србије. Немогућа су лична извињења држави Србији, јер се он извинио свим грађанима Србије за време вршења своје председничке функције у службеном сусрету са председником Србије. Све то је учињено јавно пред камерама. Доказ да то није лично извињење јесте тај што се он извинио за донету одлуку о бомбардовању у својству премијера Чешке. Одлуку о бомбардовању он није донео у својству приватне особе, већ у својству заступника чешке државе. Он се извињава за тај чин свога службеног рада у време доношења такве противправне одлуке. Он је ту одлуку тада донео из разлога што је био медијски обманут о наводној угрожености албанске националне мањине на Космету и наводних злочина које је конструисао Вилијам Вокер у Рачку. После је утврђено да то што је био разлог бомбардовања заправо није истина. Управо због тога председник Чешке увиђа да је био у извесној мери обманут у погледу дешавања на Космету.

Овакав гест господина Милоша Земана је веома битан за Србију, јер је изречен од стране једног премијера (сада председника), који је доносио такву сулуду одлуку. Тим својим чином он је ставио историјске чињенице на право место и потврдио да су Србији без правног основа нанети огромни губици и материјална штета кривицом земаља које су донеле једну такву одлуку и мимо одлуке Савета безбедности извршили невиђене злочине у Србији. То није само злочин над онима који су изгубили своје животе, или су повређени, већ према свим грађанима Србије који су тада преживели прави психолошки терор, константно свих 78 дана трајања те тзв. злочиначке кампање. То је највеће понижење једне државе без разлога и основа у међународном праву и терор према свима, а посебно према деци и нејачи који су заувек остали са дубоким негативним последицама по психолошко и телесно здравље.

То извињење је и више од тога, јер је то заправо признање једног од учесника у доношењу те одлуке да је без разлога уништена читава једна држава. Тиме се та историјска грешка и неправда доказују од стране самих учесника тога непримереног чина у савременом свету. Зато онај који признаје своју грешку у својству премијера, чија је одлука била валидна за бомбардовање, а који сада у својству председника те исте државе изјављује председнику Србије, да се каје и извињава, не може никако имати лични карактер и својство, јер се извињење односи на његов лични службени чин одобрења бомбардовања. Он је лично као службено лице донео одлуку и сада лично као службено лице и представник те државе се извинио председнику Србије. Зато ту нема ни говора о личним односима, а то што званичници покушавају да поново изокрену истину, што не признају да су погрешили, још једном показују какав однос имају према Србији. Они веома добро знају какве последице то може да произведе за западне земље и зато сада износе небулозна тумачења да председник Чешке у званичном сусрету упућује некакве личне изјаве председнику друге државе.

То је још једна замена теза и покушај да се злочин оправда наводним грешкама тадашње власти у Србији. Паравојне формације на Космету су још 1998. године ископале мноштво ровова на Космету као делу једне суверене државе, а ти ровови су значили припрему за напад на легалне полицијске и војне формације државе Србије. Они су Србији тим чином забранили да се брани од терориста на сопственој територији и те исте терористе су обукли у цивилна одела, па на основу те лажне слике бомбардовали целу државу.

Симо С. Стокић,
дипл. правник