Опело Г7 за пореске рајеве

У водећим глобалним „пореским рајевима” – од Бермуда и Кајманских острва, преко Холандије, Швајцарске и Луксембурга, до Хонгконга, Сингапура и УАЕ – изгубили су протеклог викенда, први пут после много деценија, безбрижан сан. Несаница је истовремено спопала и људе у неким од водећих мултинационалних фирми света чија седишта су регистрована у дотичним „рајевима”.

Наиме, одлуком министара финансија Г7 (Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Велика Британија и САД) протеклог викенда лукавој игри „лоптања” баснословним профитима преко финансијских уточишта на дискретним адресама одсвиран је крај.

Министри финансија Г7 постигли су историјски договор о минималној стопи пореза на добит „највећих и најпрофитабилнијих мултинационалних предузећа”, наводи се у саопштењу, након дводневног састанка у Лондону.

„Министри финансија Г7 постигли су након вишегодишњих дискусија историјски споразум о реформи глобалног опорезивања како би га прилагодили глобалном дигиталном добу и, што је од кључне важности, да обезбедимо да одговарајуће фирме плаћају одговарајуће порезе на правом месту”, истакао је након скупа Риши Сунак, министар финансија Велике Британије, тренутно председавајуће Г7.

Договор представника чланица Г7 јесте да глобална пореска стопа за мултинационалне мегакомпаније не може бити нижа од 15 одсто (амерички предлог био је 21 одсто). Истовремено, Г7 се усагласио да би државе требало да имају право да опорезују известан део профита највећих светских компанија на локацијама на којима и остварују ту добит. Излишно је рећи да су активисти глобалне борбе за пореску правду оштро критиковали лондонски договор као „слабашан заокрет”, преноси „Фајненшел тајмс”.

У међувремену, ова западна иницијатива без преседана (већина мултинационалних компанија данашњице управо тамо је регистрована) остала је недоречена у вези с низом кључних детаља. Наиме, које би се све светске фирме могле сврстати међу „највеће и најпрофитабилније” (многе не приказују најтранспарентније опсег својих прихода остварених на бројним глобалним локацијама). Такође, како би се дотичне фирме могле заштити од дуплог опорезивања уколико се државе, односно локације где згрћу паре, не сложе око тога ко све може да их опорезује?

Било како било, договор Г7 о новим варијантама глобалног опорезивања привредних мегапрофитера у овом тренутку вишеструко је изнуђен. С једне стране, фантастична нова задуживања држава, на Западу посебно, услед пандемије короне, и симултани вртоглави приходи дигиталних и других глобалних компанија, нагнали су Г7 да се поближе загледа у пословно-пореску политику појединих фирми с више готовине од БДП-а доброг броја чланица УН.

С друге стране, Запад, посебно у време Доналда Трампа, није изашао пред свет с привредном иницијативом глобалног значаја. Предлози таквог калибра углавном су последњих година долазили из Азије, предвођене Кином и Русијом.

Долазак Џозефа Бајдена на чело САД почео је изгледа да мења динамику односа Запада унутар сопствених редова, а истовремено и према остатку света. Иницијатива о новим глобалним стопама опорезивања најбогатијих фирми потекла је од Џозефа Бајдена и Џенет Јелен, нове америчке министарке финансија.

Према речима Јеленове, „споразум даје изузетан замах за постизање глобалног договора којим би се окончала трка ка што мањем опорезивању предузећа и обезбедила правичност за средњу класу и радне људе у САД и широм света”.

Другим речима, Америка је у овом тренутку подстакла дебату о новом глобалном пореском поретку. Званични Париз истовремено упозорава да је „ствар тек на почетку”, како је оценио Бруно ле Мер, француски министар финансија.

„Наредних месеци борићемо се да осигурамо да минимална стопа корпоративних пореза буде што виша”, најавио је Ле Мер.

Уприличен уочи самита лидера Г7 (11–13. јуна у Корнволу у Великој Британији), историјски договор о минималној пореској стопи мегафирми изаћи ће на испит прихватљивости у јулу, на самиту Г20 у Венецији. Колико је предлог о разрезивању једнообразне минималне стопе мултинационалним компанијама прихватљив за државе које су обилно приходовале од статуса незахтевних јатака моћних компанија, показаће исход преговора 139 држава које под покровитељством ОЕЦД-а дебатују о истој теми. А то је – како укротити финансијски неприкосновене светске фирме да пореским давањима унапреде средине у којима увећавају своје богатство.