Opelo G7 za poreske rajeve

U vodećim globalnim „poreskim rajevima” – od Bermuda i Kajmanskih ostrva, preko Holandije, Švajcarske i Luksemburga, do Hongkonga, Singapura i UAE – izgubili su proteklog vikenda, prvi put posle mnogo decenija, bezbrižan san. Nesanica je istovremeno spopala i ljude u nekim od vodećih multinacionalnih firmi sveta čija sedišta su registrovana u dotičnim „rajevima”.

Naime, odlukom ministara finansija G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD) proteklog vikenda lukavoj igri „loptanja” basnoslovnim profitima preko finansijskih utočišta na diskretnim adresama odsviran je kraj.

Ministri finansija G7 postigli su istorijski dogovor o minimalnoj stopi poreza na dobit „najvećih i najprofitabilnijih multinacionalnih preduzeća”, navodi se u saopštenju, nakon dvodnevnog sastanka u Londonu.

„Ministri finansija G7 postigli su nakon višegodišnjih diskusija istorijski sporazum o reformi globalnog oporezivanja kako bi ga prilagodili globalnom digitalnom dobu i, što je od ključne važnosti, da obezbedimo da odgovarajuće firme plaćaju odgovarajuće poreze na pravom mestu”, istakao je nakon skupa Riši Sunak, ministar finansija Velike Britanije, trenutno predsedavajuće G7.

Dogovor predstavnika članica G7 jeste da globalna poreska stopa za multinacionalne megakompanije ne može biti niža od 15 odsto (američki predlog bio je 21 odsto). Istovremeno, G7 se usaglasio da bi države trebalo da imaju pravo da oporezuju izvestan deo profita najvećih svetskih kompanija na lokacijama na kojima i ostvaruju tu dobit. Izlišno je reći da su aktivisti globalne borbe za poresku pravdu oštro kritikovali londonski dogovor kao „slabašan zaokret”, prenosi „Fajnenšel tajms”.

U međuvremenu, ova zapadna inicijativa bez presedana (većina multinacionalnih kompanija današnjice upravo tamo je registrovana) ostala je nedorečena u vezi s nizom ključnih detalja. Naime, koje bi se sve svetske firme mogle svrstati među „najveće i najprofitabilnije” (mnoge ne prikazuju najtransparentnije opseg svojih prihoda ostvarenih na brojnim globalnim lokacijama). Takođe, kako bi se dotične firme mogle zaštiti od duplog oporezivanja ukoliko se države, odnosno lokacije gde zgrću pare, ne slože oko toga ko sve može da ih oporezuje?

Bilo kako bilo, dogovor G7 o novim varijantama globalnog oporezivanja privrednih megaprofitera u ovom trenutku višestruko je iznuđen. S jedne strane, fantastična nova zaduživanja država, na Zapadu posebno, usled pandemije korone, i simultani vrtoglavi prihodi digitalnih i drugih globalnih kompanija, nagnali su G7 da se pobliže zagleda u poslovno-poresku politiku pojedinih firmi s više gotovine od BDP-a dobrog broja članica UN.

S druge strane, Zapad, posebno u vreme Donalda Trampa, nije izašao pred svet s privrednom inicijativom globalnog značaja. Predlozi takvog kalibra uglavnom su poslednjih godina dolazili iz Azije, predvođene Kinom i Rusijom.

Dolazak Džozefa Bajdena na čelo SAD počeo je izgleda da menja dinamiku odnosa Zapada unutar sopstvenih redova, a istovremeno i prema ostatku sveta. Inicijativa o novim globalnim stopama oporezivanja najbogatijih firmi potekla je od Džozefa Bajdena i Dženet Jelen, nove američke ministarke finansija.

Prema rečima Jelenove, „sporazum daje izuzetan zamah za postizanje globalnog dogovora kojim bi se okončala trka ka što manjem oporezivanju preduzeća i obezbedila pravičnost za srednju klasu i radne ljude u SAD i širom sveta”.

Drugim rečima, Amerika je u ovom trenutku podstakla debatu o novom globalnom poreskom poretku. Zvanični Pariz istovremeno upozorava da je „stvar tek na početku”, kako je ocenio Bruno le Mer, francuski ministar finansija.

„Narednih meseci borićemo se da osiguramo da minimalna stopa korporativnih poreza bude što viša”, najavio je Le Mer.

Upriličen uoči samita lidera G7 (11–13. juna u Kornvolu u Velikoj Britaniji), istorijski dogovor o minimalnoj poreskoj stopi megafirmi izaći će na ispit prihvatljivosti u julu, na samitu G20 u Veneciji. Koliko je predlog o razrezivanju jednoobrazne minimalne stope multinacionalnim kompanijama prihvatljiv za države koje su obilno prihodovale od statusa nezahtevnih jataka moćnih kompanija, pokazaće ishod pregovora 139 država koje pod pokroviteljstvom OECD-a debatuju o istoj temi. A to je – kako ukrotiti finansijski neprikosnovene svetske firme da poreskim davanjima unaprede sredine u kojima uvećavaju svoje bogatstvo.