Плави и црвени

Гужве и огромни вијугави редови ознојених и нервозних људи пред шалтерима за издавање пасоша. И то диљем Србије. Помама. Као оно онда за уље, за млеко, за бензин... Слика коју ако уочи неки странац, а уочиће, како да протумачи. Једино тако да су становници ове земље жељни путних исправа. И упорни да их се домогну. Телевизијски канали нас бомбардују анкетама озлојеђених грађана који кукају што по цео дан и ноћ стоје не би ли их се дочепали. Стари-нови министар Божидар Ђелић иде од станице до станице полиције и теши грађане. Прате га камере, а он се извињава у име (старе и нове) владе. Добићете сви, само стрпљења, правда се он! Због врућине су службеници спори!

Додуше, по новом закону о путним исправама, који је ступио на снагу половином априла, требало је већ тада да се крене с црвеним, а не са дотадашњим плавим пасошима СРЈ. Ових дана јављају нам се читаоци којима је буквално до прошле суботе издаван плави пасош, у којем пише да важи десет година, а у пракси ће вредети само до Нове године. Питају да ли ће им држава о свом трошку заменити плаве пасоше црвеним. И зашто их нико на шалтерима није упозорио да се стрпе који дан па да добију нове црвене. Овако праве дупли трошак, да изузмемо даноноћно стајање у редовима. Чак и они који су предавали захтеве до прошле суботе добијаће током јула и августа – старе, плаве. Ђелић је, ипак најавио могућност да се пролонгира важење досадашњих пасоша и после 2008. на читаву 2009. годину, што би многима било олакшање, а и редови би били мањи. Али, то је само обећање, за садa.

Нико се не запита, откуд одједном толика јагма за пасошима. Поучени историјским искуствима, могли бисмо да закључимо, и ми и они странци који виде те наше гужве, да овај народ жарко жели – преко границе! Ипак је помало чудно, јер прегрмео је овај исти народ свашта у протеклим деценијама, то се планетарно зна, па није масовно вадио пасоше и „ватао маглу”. Били смо на дну лествице држава по броју издатих пасоша по становнику. Масовне сцене пред шалтерима, наши политичари сад објашњавају (а и хвале се) тиме да ће после 90 година чекања Срби имати своје пасоше, и то најмодерније на свету. Оно што је важно, истичу, јесте да су ти пасоши европски и да су кључни предуслов за стављање државе на белу шенгенску листу и укидање виза. Грађане ће укупно „црвена књижица” коштати око 2.800 динара. Није скупо, тврде, само нек се добије!

Зашто онда Срби хоће пошто-пото и што пре да имају пасоше, па да крену из Србије. Ево, коначно имамо владу, динар одавно није тако чврсто стајао према евру, били нам казахстански кик-боксери и добили батине, Миладин се вратио у родну земљу и неће назад преко баре, стижу нови мамографи, Џајић оперисан у Војномедицинској академији, а не у Француској, отвара се Егзит... А фрка око пасоша је и даље.