Глобална игра у Тојаку

Редовни годишњи самит осам најмоћнијих држава света, који од понедељка траје у јапанском граду Тојако, као најакутније теме данашњице истакао је раст цена нафте и хране на глобалном плану, као и проблеме са којима се суочава афрички континент. Ипак, мало ко је веровао да скуп лидера САД, Русије, Велике Британије, Немачке, Канаде, Француске, Италије и Јапана може да прође без уобичајених стратешких политичких сучељавања која су, у крајњем, и довела човечанство на претећу ивицу глади.

Стицајем околности, у Јапану су се за истим столом нашла двојица лидера који на будућност гледају из потпуно различитих перспектива. Амерички председник Џорџ Буш броји последње месеце као најмоћнија личност на планети. Истовремено, за Дмитрија Медведева, не тако давно устоличеног шефа руске државе, „само небо је граница“, рекао би песник. Како су пренели извештачи из Јапана, много шта је ових дана другачије од уобичајеног. Пажња учесника самита, једнако као и новинара, усмерена је, пре свега, ка новајлији – Дмитрију Медведеву. Италијански лист „Република“ чак пише да се присутни Европљани према руском председнику односе с „уважавањем, опрезношћу, па и извесним страхом, док је Буш окружен тек овлашном пажњом, каква се иначе посвећује лидеру савезнику”. 

Треба поменути да су учесници самита пред долазак у Јапан били суочени са јасно изреченом намером Москве да се у најскоријој будућности наметне као нови светски вођа. Уосталом, када је пре извесног времена Медведев именовао САД као узрочника светске финансијске кризе и оптужио Бушову администрацију да тврдоглаво опстаје у уверењу да је неприкосновени тумач глобалне економије, чиме наноси штету и себи и осталима, Бела кућа је, једноставно, остала без одговора.

Како су пренели руски медији, Медведев је на самит кренуо добро наоружан аргументима за решење глобалних проблема, али и предлогом за свеобухватну реформу клуба Г-8. Са глобалним изазовима неопходно је борити се заједничким снагама, сматрају у Москви. Ниједна држава на свету, ма колико моћна била, није у стању да цео проблем изнесе на сопственим плећима. Адекватно решење није могуће чак ни у уским оквирима групе најбогатијих. Неопходно је стога у игру укључити и друге потенцијално јаке играче, а то су, по мишљењу руске стране, пре свега, Кина, Индија, Бразил, па и Јужноафричка република, Мексико...

Осим адекватнијег третирања светских мука, идеја ширења Г-8 у основи има и покушај Русије да себе, барем делимично, растерети улоге „усамљеног јахача” који при сваком сусрету са осталом седморицом мора понешто да објашњава, од којечега да се брани. Са Кином и Индијом као природним савезницима, али и потенцијално додатном метом „душебрижника забављених људским правима”, руска страна би свакако могла лакше да дише, а да својим иницијативама да агресивнији позитиван тон. Када је реч о Европљанима које, како тумаче посматрачи, све мање интересује судбина „великог брата“ с друге стране Атлантика, а све више сопствена енергетска будућност – Русија је већ почела да утире пут. Контакти са Кином, Индијом и земљама Јужне Америке такође су у пуном замаху. 

Али противници на том путу ка светском врху не налазе се само изван граница највеће државе на свету, има их и на домаћем терену. Тако је, уочи самита, у медијима осванула иницијатива двоје руских јавних радника – Елене Бонар и Владимира Буковског – упућена на адресу будућег председника САД: Барак Обаме или Џона Мекејна, свеједно. Укратко, Бонарова и Буковски пледирају да се њихова домовина искључи из клуба Г-8. Аутори иницијативе позивају се на раније већ трошене теме: „Садашњи режим у Русији не само да је ауторитаран, него постаје све агресивнији“, тврде и додају: „Актуелна државна политика представља опасност по руске грађане, али и житеље такозваних западних демократија.“

Интересантно је то да апел Бонарове и Буковског није упућен на адресе осталих чланица Г-8 него искључиво америчкој страни. Без обзира на оправданост или неоправданост комуницирања само са тачно одређеним делом света, чињеница је да двоје руских угледника верују да Вашингтон и даље неприкосновено води глобалну игру. А управо на то је упозорио Медведев када је истакао да неоправдана америчка „самодовољност“ подрива опште напоре за стабилизацију светских финансија и светске економије и решавање најтежих политичких проблема.

Можда и најважније: самит у Тојаку обезбедио је оквире за дијалог Москве и Вашингтона о питању противракетног система који САД планирају да инсталирају у Европи. Медведев је Бушу јасно ставио до знања да Русија неће прихватити никакво решење које, макар само потенцијално, представља претњу њеној безбедности. Ово је јасно стављено на знање и Европљанима који, истини за вољу, и нису спремни да се војно надмећу са „силом са истока”.

Следећи скуп Г-8 имаће поново најмање једног новајлију – Барака Обаму или Џона Мекејна. Са чиме ће будући амерички председник изаћи пред остале моћнике за сада је тешко прогнозирати. Уосталом, ко год од поменуте двојице да уђе у Белу кућу мораће прво да помете испред сопствених врата. Тек потом следи суочавање са остатком света, а пре свега са – незаобилазном Русијом.