недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђилас је упозоравао на судбину Југославије

Милован Ђилас (Фотодокументација „Политике”)

Јављам се поводом писма Милана Маретића, објављеног у рубрици Међу нама 2. јуна. Тачни су сви подаци које господин Маретић коректно наводи и захваљујем му што је и он запазио лапидарни закључак Бориса Малагурског. Заболело ме је и изненадило то од њега, јер га доживљавам као доследног борца за истину око које нема компромиса. Верујем да би баш он могао коначно да „загризе” у мистерије и лажи које се деценијама плету око Милована Ђиласа.

Почев, наравно, и од „пасјих гробаља”. Евидентно је да Милован Ђилас у време тих страшних догађања уопште није био у Црној Гори. Тамо су, по налогу партије, боравили Иван Милутиновић, Моша Пијаде и Божо Љумовић. Тито га је повукао из Црне Горе незадовољан због избијања тринаестојулског устанка. Био је задужен само да обави припреме за устанак (документи у књигама Веселина Павлићевића, све издате у Подгорици). Зашто га је Тито у Калиновику означио као „кривца за лијева скретања” је друга прича.

Податке допуњавам чињеницом да је Милован Ђилас сахрањен у родном Подбишћу по православној церемонији. Један од свештеника је био и садашњи митрополит, господин Јоаникије. Говорио је Матија Бећковић.

Актуелне рововске дискусије о нацијама и националитетима су идеолошки натегнуте, геополитички диктиране и „накнадна памет”. Дакле, безвредне.

Ђиласова трилогија „Црна Гора”, „Бесудна земља” и „Изгубљене битке” недвосмислено објашњава узроке и историјске специфичности данашњих проблема Црне Горе (чувено Ђиласово „клатно”).

У њима се налази потврда и о „југословенству” Милована Ђиласа, пренето на малу Црну Гору: сви људи, разних вероисповести, који живе на том тлу су подједнако његови сународници – о свима пише с критичким симпатијама.

Судбина наше заједнице је можда могла бити другачија да су прихваћене његове критике у „Борби” далеких педесетих година двадесетог века. Уместо тога, утамничен је и после деветогодишње робије пише 1967. године писмо упозорења о судбини Југославије. Тито је на маргини писма написао: „Нека ми више не пише” (Мидо Миликић, „Ратним стазама Милована Ђиласа”).

„Истина је вредност око које нема компромиса” – ваистину леп наслов.

Верица Дедовић Вулетић,
сестричина Милована Ђиласа

Коментари9
96c69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

тодор илић
Милован Ђилас је несумњиво највеће зло од свих српских комунистичких изрода у току 20. вијека.
Марко Латиновић
Милован Ђилас?... Његово име мало шта значи новијим генерацијама, а ни ондашњи непартијци нису га пуно фермали. Сам је себе најбоље дефинисао као виолентног Динарца. И заиста, није био вјеродостојан ни као комунистички идеолог ни као антикомуниста. Разарала га је страст ћерања.
Vasa
Ово је покушај ревизије историје. Милован Ђилас је био заведени млади комуниста који се борио за светску правду на локаном нивоу, а кога је превеслао као и већину Српских комуниста онај усташа Јосип Броз. Довољно је да се зна да је Ђилас био Брозов послушник дуго година и да је спроводио брозове прљаве одлуке на штету Српског Народа. Надам се да се неће заборавити да је Ђилас у Загребу у име Партизана нудио Немцима помоћ против потенцијалног искрцавања савезника на Јадранској обали. Србија памти
Соко са Грмије
Која Србија? СР Србија која је претеча граница данашње Републике Србије или историјска територија Срба!?
Nebojša Joveljić
Đilas je prvi i posljednji put bio u crkvi na vjenčanju sina nekog oficira JNA. Trebalo je obnoviti staro kumstvo, a pošto njegov sin Aleksa nije mogao da prisustvuje tom vjenčanju, on ga je zamijenio. Inače je živio i umro kao teški ateista. Nije želio vjersku sahranu, no njegov sin Aleksa ju je mimo njegove volje organizovao. Na sahrani su bila tri popa iz Beograda i mjesni paroh (vidi tekst Borislava Jovanovića “Sa sahrane Milovana Djilasa” objavljen na sajtu Matice Crnogorske 2011. godine).
Борис М. Бања Лука
Упозоравао из затворске ћелије. Док је био Брозов човјек од повјерења тада је ћутао...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља