Правило „ружног пачета” открива рак коже

Иако нам лето још није стигло, ових дана је у Србији ниво УВ зрачења означен наранџастом и црвеном бојом, што значи да је у питању висок и врло висок ниво зрачења. То значи да сунчеви зраци могу да изазову опекотине, али и да утичу на појаву карцинома.

Како истиче професор др Даница Тиодоровић, дерматовенеролог Клиничког центра Ниш и национални координатор кампање Еуромеланом у Србији, УВ индекс је међународни стандард за мерење УВ зрачења. Када су његове вредности високе, треба избегавати директно излагање сунцу због могућих опекотина које се могу јавити.

– Уколико се излази, неопходна је физичка заштита у виду шешира са широким ободом, мајица дугих рукава, наношење фотопротективних крема са СПФ 50 и УВА заштитом, као и ношење наочара са УВ заштитом. Боравак на отвореном када је УВ индекс висок потребно је да буде минималан уз адекватну заштиту – напомиње др Тиодоровић.

Наша саговорница упозорава да кожа све памти и да је битно да људи науче да се чувају од детињства. Наиме, свака опекотина у животу, нарочито у детињству, повећава ризик за развој како меланома, најопаснијег рака коже, тако и немеланомских карцинома коже, попут базоцелуларног и сквамоцелуларног карцинома.

Иако се зна да се меланом најчешће јавља после 50. године, у свету, а и код нас, бележи се повећање појаве меланома и код млађих особа. Али, на то не утиче само излагање сунцу већ и боравак у соларијуму. Истраживања су показала да 76 одсто меланома дијагостикованих у узрасној доби од 18 до 29 година приписује се употреби соларијума.

– Многе студије показале су да је претерана фотоекспозиција у детињству снажна одредница ризика за меланом. Када говоримо о свакодневном раду у амбуланти, може се приметити да се у ранијем периоду нисмо сусретали готово никада са случајевима меланома у млађој популацији. Међутим, последњих година чешће дијагностикујемо меланом код особа млађих од 30 година. Додуше ретко, али имали смо и особе до 30 година са истовременим присуством више меланома на кожи. Данас, иако ретко, можемо дијагностиковати меланом и код деце, у препубертетском периоду. Зато је едукација деце, адолесцената као и родитеља о штетности соларијума и прегоревања од изузетног значаја. Кампање Еуромеланом у Србији ове године има фокус на стицању здравих навика код деце и младих људи, а у циљу њиховог мотивисања на одговорно понашање и превенцију, као и усвајање правилних ставова у вези с излагањем сунцу почевши од најранијег узраста – напомиње др Тиодоровић.

Овако неповољна статистика која се односи на повећање меланома код млађих особа резултат је неодговорног понашања на сунцу, прегоревања у детинству и све веће популаризације соларијума међу младима. Интензитет УВ радијације у соларијумима је већа од подневног летњег сунца у јужној Европи и Аустралији. Међународна агенција за истраживање канцера у јулу 2009. године класификовала је соларијуме као канцерогене и означени су првим степеном канцерогености. Поред карцинома коже, изложеност соларијума повећава ризик за појаву меланома ока, при чему већи ризик имају особе које су прво излагање имале у млађем узрасту. Поред последица које могу бити фаталне за живот, соларијуми могу изазвати опекотине, старење коже у виду превремене појаве бора, флека, губитка еластичности коже.

– Постоји погрешно убеђење да соларијуми могу представљати неку врсту припреме пред летовање. Ова веровања су погрешна с обзиром на то да је познато да соларијуми дају минималну заштиту од опекотина (крема са СПФ до четири). Код нас је употреба соларијума забрањена за малолетнике – каже др Тиодоровић.

Многи људи доста времена проводи на сунцу јер су чули да је то добро због стварања витамина Де у организму. Ипак, наша саговорница истиче да је довољно провести 15 минута на сунцу за синтезу витамина Де. Пролонгирано излагање сунцу може довести до опекотина које представљају фактор ризика за развој карциноме коже.

Она напомиње да нам за препознавање меланома може послужити такозвано АБЦДЕ правило. Ово правило подразумева да промену која је асиметрична, поседује ирегуларне ивице, присуство више боја или нијанси боја, има димензију већу од шест милиметара и еволуцију (мења се током времена), неопходно додатно сагледати од стране дерматолога у циљу адекватне дијагнозе и правовремене терапије. Поред овог правила постоји и ЕФГ правило, које се односи на промену која расте изнад нивоа коже, чврста је на додир и мења се током времена. За разлику од АБЦДЕ правила које се користи за идентификацију површинско ширећег меланома, ЕФГ правило може помоћи у дијагностиковању најагресивнијег облика меланома, нодуларног меланома.

– Још једно правило може бити о велике помоћи приликом самопрегледа, а то правило називамо правило „ружног пачета”. Ово правило несвакидашњег назива односи се на идентификацију промене која се разликује од осталих промена које особа има. Заправо, свака особа има сличне младеже, а уколико се појави промена која се разликује од осталих младежа, мора се додатно дермоскопски анализирати пошто се може радити о меланому – наводи др Тиодоровић.

Ковид 19 је утицао на то да се неки пацијенти са суспектним променама нису јавили лекару на време. Бројна испитивања у европским земљама која су упоређивала појаву карцинома коже пре и за време ковида показала су мањи број дијагностикованих карцинома коже. Међутим, тачан број недијагностикованих карцинома није познат. Еуромеланом кампања зато има за циљ скретање пажње опште популације о значају самопрегледа и неопходности јављању дерматологу у случају појаве промене која је сумњива.

Заштитна крема пола сата пре излагања сунцу

Професор др Даница Тиодоровић објашњава да ниједна крема не представља заштиту од 100 одсто, што треба имати увек на уму. Најефикаснији начин заштите представља избегавање директног излагања сунцу у периоду од 11 до 17 часова.

– Треба користити креме са УВА и УВБ заштитом, СПФ 50, у летњим месецима. Креме треба нанети на експонираним деловима тела у одговарајућој количини, с обзиром на то да неадекватна примена смањује вредност СПФ. Крему треба нанети од 15 до 30 минута пре излагања сунцу. Поновна апликација је неопходна након физичке активности и пливања – саветује наша саговорница.