Крај откупа хране на реч

Закон о регулисању тржишта пољопривредних производа, чије усвајање се ускоро очекује у парламенту, донеће значајне измене у пословању произвођача хране.

Влада је недавно усвојила предлог прописа усаглашених с оним у ЕУ. Према најавама из Министарства пољопривреде, закон би могао да почне да се примењује већ од наредне године. Када је реч о произвођачима и откупљивачима житарица, њих такође, као и остале, очекују нове обавезе.

Према речима Сунчице Савовић, директорке Удружења „Жита Србије”, у предлогу прописа постоје две основне ствари које су важне за овај сектор.

– Ресорно Министарство пољопривреде постало је искључиво надлежно за пољопривреду, чиме је повећана оперативност. Раније су одлуке морале да буду усаглашаване с министарствима трговине и финансија. Сматрамо да ће у том смислу бити побољшања – истакла је Савовићева и додала да ови прописи више регулишу тржиште млека и меса док је „тржиште ратарских производа и иначе било уређено”.

– Промена која је најзначајнија за овај део тржишта јесте да пољопривредни производи више неће моћи да буду откупљивани на реч. Приликом откупа од произвођача мораће да буду потписани уговори, што до сада није била обавеза – рекла је Савовићева.

Осим мера интервенције које ће држава моћи да спроводи уколико дође до поремећаја на тржишту хране, Министарство пољопривреде објавило је јуче и још неколико новина које се очекују.

Како се, између осталог, наводи, већина прописа који регулишу тржишне стандарде и квалитет пољопривредних производа, а који се тренутно примењују у Србији, није у потпуности усклађена с међународним прописима и стандардима, што отежава пласман наших производа на инострано тржиште.

– Усаглашавање домаћих прописа у овој области с међународним прописима и стандардима допринеће не само повећању извоза већ и регулисању ситуације на домаћем тржишту – изјавио је Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

Како је нагласио, вођење пољопривредне политике тражи одговарајућу обраду тржишних информација и њихову анализу. Систем тржишних информација пољопривреде Србије (СТИПС), као комплексан систем прикупљања информација о ценама пољопривредних производа и репроматеријала на националном нивоу, успешно је успостављен још 2004. године. Међутим, како каже, у домаћем законодавству не постоји свеобухватан пропис којим се утврђује и уређује начин функционисања СТИПС.

Овим законом биће прописано да учесници на тржишту имају обавезу да достављају информације, а методологија за прикупљање, обраду података и извештавање о ценама биће усклађена с европском методологијом, рекао је он.

Одговарајући на питање да ли се то односи и на кланичну индустрију, истиче да је, како би се успоставио систем праћења упоредивих тржишних цена трупова и живих животиња, потребно предвидети да се бележење цена односи на јасно дефинисану фазу стављања на тржиште.

– На пример, означавање трупова требало би спровести у тренутку разврставања у категорије, односно класе. Од обавезе класирања може се направити изузетак уколико обим клања у том објекту нема значајан утицај на тржиште, уколико је реч о сопственој производњи објекта за клање или код свињских трупова пореклом од аутохтоних раса. Дакле, овде говоримо о великим прерадним капацитетима – рекао је министар пољопривреде.