Бајденових седам европских дана

Џозефу Бајдену догађа се управо оно што су медији пет година приређивали Доналду Трампу. И није проблем што то сада чине руски новинари, него што су наставили, готово без паузе, да практикују и амерички, за које се тада чинило да су наклоњени демократама. Цитирати данас „бајденизме” испод је сваке части, не само зато што то није моралан чин него због тога што је то политички плитко – испод тог површног уочавања посртања и лапсуса одвија се по свет много опаснији подземни ток.

За сада не знамо шта је говорио Ентони Блинкен на самиту у Женеви, вероватно нећемо ни сазнати, него закључити по наредним потезима Стејт департмента. Али зато знамо да је Путин бранио Бајдена, као што је то покушао Трамп, избегавајући четири године да руског председника назове свим погрдним именима која су му „набацивали” исти ти медији.

ГДЕ ДУША ОБИТАВА: Путин је после Женеве имао само речи хвале за америчког председника: рекао је да је он погрешно представљен у медијима, како руским тако и америчким, као особа неусредсређених мисли, док га он сматра професионалцем коме ништа не промиче.

Није то Путин урадио да би показао да „има душу” и оповргао констатацију коју му је тада потпредседник Бајден наводно „сасуо” у лице давне 2011. године. Учинио је то како би указао да њихови западни партнери (како Руси воле да називају према њима непријатељски наклоњен „колективни запад”) настављају своју „агенду” и да она суштински нема везе с тим да ли су демократе или републиканци на власти.

Трамп није смео да изда заједничку изјаву о стратешкој стабилности са Русијом јер би га „дубока држава” растргла. Бајден ју је одобрио иако јој, очигледно, ни сам не даје много шансе: за шест месеци до годину дана ће се видети да ли она „ради”. До тада ће се све одвијати као и до сада. Огласиће се Блинкен, а ево и Бела кућа је већ демантовала да је суспендована војна помоћ Украјини од 100 милиона долара, која укључује и ПВО системе. „Било би апсурдно да САД ускраћују безбедносну помоћ Кијеву”, рекла је портпаролка и нагласила да ће та припремљена помоћ зависити од тога да ли ће Русија прећи „територијалне црвене линије” и извршити инвазију на Украјину. Ако руске оружане снаге буду повучене дубље у своју територију, помоћ ће можда остати замрзнута.

С обзиром на то да је за Москву пријем Украјине у НАТО „црвена линија” јер би америчке ракете за мање од десет минута стигле до Москве – извесно је да би се „црвене линије” у блиској будућности могле укрстити јер ништа не спречава Вашингтон да сам помогне Кијеву.

НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК: Све што личи на детант амерички медији дочекају с осудом, а Бајден добија ореол премеканог нефокусираног председника коме треба старатељ. То је само варијација теме на којој је Трамп „пао”. Још ће се на крају испоставити да су своје прсте у избор новог председника умешали лично Боширов и Петров, којима јесте специјалност тровање и дизање у ваздух, али су ваљда коначно напредовали у служби руководећи троловима који су Бајдена довели у Белу кућу.

То што Бајден није толико политички „крволочан” и „жилав” колико од њега очекују либерали у Вашингтону није никаква препрека за спровођење плана прекомпозије светског поретка. На свом седмодневном путу Бајден је у Лондону прво склопио нову Атлантску повељу о савезу САД и Уједињеног Краљевства, уз давање посебне улоге земљама британског Комонвелта: Канади, Аустралији и Новом Зеланду, које чине све да се супротставе Кини, али неће презати ни од тога да обуздају и неке друге.

„Савез демократија” идеолошки је документ чији је задатак да се у 21. веку супротстави аутократијама. Он укључује и европске савезнике, али као секундарни ешалон који пречесто поставља много питања. Иако је и Бајден нагласио неопходност новчаног издвајања за заједнички војни савез – НАТО остаје њихова основна структура – али ће он, као и Г7 (које заиста не чине највеће економије света), пасти у сенку новог модела светског поретка у коме ће главну реч водити САД, Велика Британија и државе англосфере.

СЛЕПО ЦРЕВО: Вашингтону је доста седења Немачке на две столице и издвојених мишљења Европске уније о трговини са Кином или нуклеарном споразуму са Ираном. Реченица Шарла Мишела којом је дочекао Бајдена у Бриселу: „Вратили сте се у Брисел и Америка се вратила на глобалну сцену, то су одличне вести” – могла је само да изазове смех у „дубокој држави”. „Нисте нас заборавили, то су одличне вести”, хтео је да каже председник Европског савета, док је канцеларка Ангела Меркел Бајденов сусрет са Путином већ схватила као могућност („која би била поштена”) да и Европљани могу да ураде то исто. Јер ако у новој карти светског поретка ЕУ остане слепо црево, треба имати савезнике на другој страни.