Сензуална соба

Спаваћа соба у стану. Соба и у њој – кревет.

Студенти архитектуре уче да је спаваћа соба просторија у стану коју треба пројектовати тако да се нађе у најмирнијем делу, по могућности са оријентацијом на југоисток, према врту или дворишту, заштићена од бучних токова породичног живота, од саобраћајне буке и галаме из суседства, у непосредној близини купатила.

Студенти дизајна уче да је кревет за спавање предмет од изузетне важности за здравље човека, састављен од низа слојева, почев од тврдог дна преко еластичне подлоге до меког узглавља, димензиониран тако да се човек у њему може добро испружити и још боље склупчати, превртати двадесетак пута у току ноћи, а да се особа поред које спава не узнемирава...

У спаваћој соби највише се спава – човек у постељи проведе скоро трећину живота. Ипак, то није соба у којој се једино спава. У њој се такође и воли, свађа, облачи и свлачи, дотерује, чува, чита, скрива, открива и – снива.

У кревету се човек рађа, расте, воли, лудује, тугује, болује и умире. За оне, којима је ноћ само негативна страна дневне реалности, спаваћа соба значи: обући пиџаму, сести на ивицу мадраца, проверити будилник, одложити папуче, ставити главу на јастук и угасити светлост.

Да је кревет само то и ништа више, зар би га толико волели и опевали песници? Зар би „Трнова Ружица” нашег детињства, стогодишњим сном на краљевској постељи плаћала своју радозналост, непослушност и туђу клетву, да је кревет само намештај? Где би и како „Принцеза на зрну грашка” могла да докаже своје племенито порекло даје душек само део постељине?

Зар би Шекспирова Јулија наше младости глумила смрт у хладном гробу, зарад прве, једине и забрањене љубави, да је кревет само за спавање? Где би Толстојева Ана наше зрелости била своју битку са кошмарним сликама страсти, греха, страха и слутње? Где, ако не у кревету?

Зато, унесите осетљивост у уређење своје спаваће собе. Будите са њом нежни и ако нисте песник. Она ће вам ту нежност вишеструко узвратити. Унесите у њу стилизовани цветни десен, топле боје, пригушене кораке, дашак поветарца, меке сенке. Размислите о балдахину, симболичном „небеском своду” изнад постеље, што да не?

А пре свега, научите напамет Јесењинов стих:

„Припреми постељу
и пећ нека греје,
без тебе у души,
вејавица веје...”

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs