Senzualna soba

Spavaća soba u stanu. Soba i u njoj – krevet.

Studenti arhitekture uče da je spavaća soba prostorija u stanu koju treba projektovati tako da se nađe u najmirnijem delu, po mogućnosti sa orijentacijom na jugoistok, prema vrtu ili dvorištu, zaštićena od bučnih tokova porodičnog života, od saobraćajne buke i galame iz susedstva, u neposrednoj blizini kupatila.

Studenti dizajna uče da je krevet za spavanje predmet od izuzetne važnosti za zdravlje čoveka, sastavljen od niza slojeva, počev od tvrdog dna preko elastične podloge do mekog uzglavlja, dimenzioniran tako da se čovek u njemu može dobro ispružiti i još bolje sklupčati, prevrtati dvadesetak puta u toku noći, a da se osoba pored koje spava ne uznemirava...

U spavaćoj sobi najviše se spava – čovek u postelji provede skoro trećinu života. Ipak, to nije soba u kojoj se jedino spava. U njoj se takođe i voli, svađa, oblači i svlači, doteruje, čuva, čita, skriva, otkriva i – sniva.

U krevetu se čovek rađa, raste, voli, luduje, tuguje, boluje i umire. Za one, kojima je noć samo negativna strana dnevne realnosti, spavaća soba znači: obući pidžamu, sesti na ivicu madraca, proveriti budilnik, odložiti papuče, staviti glavu na jastuk i ugasiti svetlost.

Da je krevet samo to i ništa više, zar bi ga toliko voleli i opevali pesnici? Zar bi „Trnova Ružica” našeg detinjstva, stogodišnjim snom na kraljevskoj postelji plaćala svoju radoznalost, neposlušnost i tuđu kletvu, da je krevet samo nameštaj? Gde bi i kako „Princeza na zrnu graška” mogla da dokaže svoje plemenito poreklo daje dušek samo deo posteljine?

Zar bi Šekspirova Julija naše mladosti glumila smrt u hladnom grobu, zarad prve, jedine i zabranjene ljubavi, da je krevet samo za spavanje? Gde bi Tolstojeva Ana naše zrelosti bila svoju bitku sa košmarnim slikama strasti, greha, straha i slutnje? Gde, ako ne u krevetu?

Zato, unesite osetljivost u uređenje svoje spavaće sobe. Budite sa njom nežni i ako niste pesnik. Ona će vam tu nežnost višestruko uzvratiti. Unesite u nju stilizovani cvetni desen, tople boje, prigušene korake, dašak povetarca, meke senke. Razmislite o baldahinu, simboličnom „nebeskom svodu” iznad postelje, što da ne?

A pre svega, naučite napamet Jesenjinov stih:

„Pripremi postelju
i peć neka greje,
bez tebe u duši,
vejavica veje...”

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs