Нимфалиде које нестају

Копривар Aglais urticae: Овај прелепи, шарени лептир све је ређи последњих година. Иако живи у целој Европи, па каткад одлети и до Исланда, а на планинама стиже до висине од 3.000 метара, све теже га је видети у природи. Разлог је, као и код неких других врста, претварање земљишта у обрадиво и смањивање присуства и бројности коприве, биљке којом се хране његове гусенице. Женка на лист коприве полаже 80–200 јајашца. Мале тамне гусенице живе у друштву, до 100 јединки, и халапљиво се хранећи изузетно брзо напредују. Дуге су до 22 mm, црне са жутим бочним пругама и благо длакаве. Копривар је дуг до 25 mm, а распон његових крила износи 45–50 mm, код женке 55 mm. Мужјак и женка су идентичног изгледа, али је она нешто већа. Воли вртове и друга места са доста цвећа. У природи га је могуће видети од марта до октобра, па и касније, зависно од времена. Зиму, попут многих европских нимфалида, проводи као одрасли лептир у хибернацији, сакривен у рупи каквог дрвета, у старим зидинама, по унутрашњости цркава и сл. С првим топлијим данима излеће у природу и тражи ране маслачке и друге цветове. Годишње се јави до три генерације. Врло лако га је у природном околишу помешати са такође све ређим многобојцем, мада је копривар нешто мањи, јарких боја, а при врховима предњих крила има беле мрљице. Као и друге нимфалиде, изванредан је летач, брз, окретан и спреман да нестане на први знак опасности.

Где ћемо најпре видети копривара? Сем на цветним површинама, копривара ћемо, уз много среће, видети и на усамљеној, осунчаној стази, предвече, где се сунча на косим, благим зрацима.

* * *

(/slika2)Мали преливац Apatura ilia: Мали преливац живи у читавој Европи и на истоку чак до Јапана. Воли листопадне шуме близу воде, у којима има врба, топола и багрена чијим се лишћем хране његове гусенице. Изузетно је брз летач, а најчешће обитава при врховима дрвећа. Са своје територије жустро одгони остале лептире. И женка и мужјак се са доње стране крила одликују различитим нијансама браон и окер боје и доста крупном тамном мрљом, обрубљеном наранџастим прстеном на горњим крилима, али се, када их отвори, мужјакова горња страна крила на сунцу показује у дивним нијансама љубичасте. Склопљених крила лептир је тешко уочљив, но када мужјак сунчајући се рашири крила, једноставно задивљује лепотом. Веома му је сличан за нијансу већи модри преливац Apatura iris. Морамо поменути да постоји и врло редак, нешто ситнији лептир, Apatura metis, сличан својим распрострањенијим рођацима, који се јавља уз речне токове од Мађарске, и даље на југ, према Грчкој. Код нас га, рецимо, има на Дунаву код Апатина. Мали преливац, наиме, при ивицама предњих крила има два тамна кружића оивичена наранџастим прстеном. Код модрог преливца они изостају. Лептир је дуг 35 mm, a распон крила износи 60-75 mm. Код неких женки и 84 mm. Лети од маја до септембра, у једном, а ако је лето врело, у два нараштаја. Женка полаже јаја појединачно. Гусенице су одлично камуфлиране зеленом бојом тела. Врло је опрезан и на први сумњив знак хитро одлеће високо на крошњу врбе. Зиму проводи на врби или тополи као ситна гусеница.

Где можемо видети малог преливца? То је доста тешко и захтева одлазак на усамљену дунавску обалу, рецимо, обраслу врбама. Лептири који живе у мањим јатима јурцају се око врхова крошњи. Годинама се генерације ових летача виђају око истих стабала. Понекад, ретко, одрасле јединке ће се сунчати на обали реке.

В. П.

Књига аутора Васе Павковића „Упознај наше дневне лептире”, у издању Завода за уџбенике, може се купити у књижарама: Обилићев венац 5 (тел. 2638 405), Краља Милана 19 (тел. 3235 409), Косовска 45 (тел. 3224 708) или наручити путем и-мејла: [email protected].