Nimfalide koje nestaju

Koprivar Aglais urticae: Ovaj prelepi, šareni leptir sve je ređi poslednjih godina. Iako živi u celoj Evropi, pa katkad odleti i do Islanda, a na planinama stiže do visine od 3.000 metara, sve teže ga je videti u prirodi. Razlog je, kao i kod nekih drugih vrsta, pretvaranje zemljišta u obradivo i smanjivanje prisustva i brojnosti koprive, biljke kojom se hrane njegove gusenice. Ženka na list koprive polaže 80–200 jajašca. Male tamne gusenice žive u društvu, do 100 jedinki, i halapljivo se hraneći izuzetno brzo napreduju. Duge su do 22 mm, crne sa žutim bočnim prugama i blago dlakave. Koprivar je dug do 25 mm, a raspon njegovih krila iznosi 45–50 mm, kod ženke 55 mm. Mužjak i ženka su identičnog izgleda, ali je ona nešto veća. Voli vrtove i druga mesta sa dosta cveća. U prirodi ga je moguće videti od marta do oktobra, pa i kasnije, zavisno od vremena. Zimu, poput mnogih evropskih nimfalida, provodi kao odrasli leptir u hibernaciji, sakriven u rupi kakvog drveta, u starim zidinama, po unutrašnjosti crkava i sl. S prvim toplijim danima izleće u prirodu i traži rane maslačke i druge cvetove. Godišnje se javi do tri generacije. Vrlo lako ga je u prirodnom okolišu pomešati sa takođe sve ređim mnogobojcem, mada je koprivar nešto manji, jarkih boja, a pri vrhovima prednjih krila ima bele mrljice. Kao i druge nimfalide, izvanredan je letač, brz, okretan i spreman da nestane na prvi znak opasnosti.

Gde ćemo najpre videti koprivara? Sem na cvetnim površinama, koprivara ćemo, uz mnogo sreće, videti i na usamljenoj, osunčanoj stazi, predveče, gde se sunča na kosim, blagim zracima.

* * *

(/slika2)Mali prelivac Apatura ilia: Mali prelivac živi u čitavoj Evropi i na istoku čak do Japana. Voli listopadne šume blizu vode, u kojima ima vrba, topola i bagrena čijim se lišćem hrane njegove gusenice. Izuzetno je brz letač, a najčešće obitava pri vrhovima drveća. Sa svoje teritorije žustro odgoni ostale leptire. I ženka i mužjak se sa donje strane krila odlikuju različitim nijansama braon i oker boje i dosta krupnom tamnom mrljom, obrubljenom narandžastim prstenom na gornjim krilima, ali se, kada ih otvori, mužjakova gornja strana krila na suncu pokazuje u divnim nijansama ljubičaste. Sklopljenih krila leptir je teško uočljiv, no kada mužjak sunčajući se raširi krila, jednostavno zadivljuje lepotom. Veoma mu je sličan za nijansu veći modri prelivac Apatura iris. Moramo pomenuti da postoji i vrlo redak, nešto sitniji leptir, Apatura metis, sličan svojim rasprostranjenijim rođacima, koji se javlja uz rečne tokove od Mađarske, i dalje na jug, prema Grčkoj. Kod nas ga, recimo, ima na Dunavu kod Apatina. Mali prelivac, naime, pri ivicama prednjih krila ima dva tamna kružića oivičena narandžastim prstenom. Kod modrog prelivca oni izostaju. Leptir je dug 35 mm, a raspon krila iznosi 60-75 mm. Kod nekih ženki i 84 mm. Leti od maja do septembra, u jednom, a ako je leto vrelo, u dva naraštaja. Ženka polaže jaja pojedinačno. Gusenice su odlično kamuflirane zelenom bojom tela. Vrlo je oprezan i na prvi sumnjiv znak hitro odleće visoko na krošnju vrbe. Zimu provodi na vrbi ili topoli kao sitna gusenica.

Gde možemo videti malog prelivca? To je dosta teško i zahteva odlazak na usamljenu dunavsku obalu, recimo, obraslu vrbama. Leptiri koji žive u manjim jatima jurcaju se oko vrhova krošnji. Godinama se generacije ovih letača viđaju oko istih stabala. Ponekad, retko, odrasle jedinke će se sunčati na obali reke.

V. P.

Knjiga autora Vase Pavkovića „Upoznaj naše dnevne leptire”, u izdanju Zavoda za udžbenike, može se kupiti u knjižarama: Obilićev venac 5 (tel. 2638 405), Kralja Milana 19 (tel. 3235 409), Kosovska 45 (tel. 3224 708) ili naručiti putem i-mejla: [email protected].