УН немају рецепт за стране плаћенике у Либији

Годину дана од прекида оружаних сукоба у Либији, међународна заједница нема ни данас рецепт за повлачење 20.000 страних плаћеника са терена земље с највећим доказаним резервама најквалитетније нафте у Африци. Ништа мање није јасно под којим би законским правилима у Либији могли бити одржани први општи избори од 2014. године, најављени за 24. децембар. Која би тек алхемија могла изнедрити заједничке снаге безбедности Либије, војно-политички дубоко подељене земље од „арапског пролећа” 2011. и тадашње интервенције НАТО-а, тек је неизвесно.

Овај списак загонетки суморни је исход Друге међународне конференције о Либији, одржане под покровитељством УН и званичног Берлина у среду, у немачком Министарству иностраних послова.

Новина Друге берлинске конференције о Либији (прва је одржана у јануару 2020) јесте то што су, уз међународне актере и „државе заинтересоване за ситуацију у Либији” (навод из званичног саопштења), овог пута у раду скупа учествовали и званичници прелазне владе те северноафричке земље, формиране у фебруару.

Наиме, на Другој међународној конференцији у Берлину добили су прилику да се далеко бројнијој секцији заинтересованих странаца обрате премијер прелазне владе Абдул Хамид Дбеиба и прва либијска министарка иностраних послова Неџла ел Мангуш. Иначе, списак страних актера Друге Берлинске конференције за Либију идентичан је оном из јануара прошле године. Уз немачке домаћине, званичнике УН и пет сталних чланица Савета безбедности, у Берлину су се „либијским поводом” окупили представници Алжира, ДР Конга (председавајући Афричке уније), Египта, Италије, Холандије, Либије, Швајцарске, Туниса, Турске, Републике Конго (председавајући Комисије Афричке уније), Арапских Емирата, Европске уније и Арапске лиге.

Лане, завађени представници Либије Фајиз Сераџ, сада већ бивши шеф прелазне владе у Триполију, и маршал Халифа Хафтар, изасланик непризнатог режима у Бенгазију, одбили су у Берлину да међусобно комуницирају.

Без Сераџа и Хафтара, учесници Прве конференције договорили су се да страни плаћеници у Либији имају 90 дана да напусте ту земљу. То се није десило. У међувремену УН је дошао до податка да се по Либији врзма око 20.000 страних плаћеника, уз незваничне наводе да су пристигли из Турске, Сирије, Чада, Русије, Уједињених Арапских Емирата... Да истреби из Либије дотичне „стране добровољце”, Савет безбедности УН је прошлог октобра усвојио резолуцију да плаћеници хитно напусте Либију. Изван арене на Ист риверу поменута резолуција прошла је незапажено.

У међувремену, великом дипломатском гимнастиком унутар Либије, као и изван ње, састављена је нова прелазна влада, која према плану утврђеном прошле јесени треба да сиђе са власти пред изборе 24. децембра.

Овог пута Друга берлинска конференција у фокус је опет ставила „црвени картон” страним плаћеницима и припреме за изборе. Француски председник Емануел Макрон посебно се припремао за овај скуп. Наиме, шеф Јелисејске палате предложио је америчком лидеру Џозефу Бајдену на недавном скупу Г7 и окупљању НАТО-а шестомесечни фазни план повлачења плаћеника, „првенствено трупа Турске”. Да ствар буде јаснија, Париз је одавно оптужен да је годинама обилато војно помагао Хафтарову самозвану Либијску народну армију. На либијском терену бројне су гласине да су „режим у Триполију годинама војно подржавали Турска и Катар, а да се Хафтар (двојног либијско-америчког држављанства, уз дугогодишња познанства у Кремљу) ослањао на савезнике у Русији, УАЕ и Египту). Макронов „либијски план” није прошао у Берлину.

Џои Худ, вршилац дужности помоћника америчког државног секретара, пластично је описао исход дебате о страним плаћеницима у Либији на Другој берлинској конференцији.

„Ми смо реалистични. Не можемо имати чаробни штапић и учинимо да се то деси (одлазак плаћеника). Али, радећи заједно с Либијцима, мислим да постоји велика шанса да се обезбеде подстицаји и други параметри да те снаге оду. Либијци су јасни: они желе да сви (плаћеници) оду. Америка ће тим поводом сарађивати са свим великим играчима, укључујући и Русију.”

Шта даље бива са страним војним инструкторима и другим наоружаним особљем са стране, делимично је јуче појаснила званична Анкара.

„У оквиру Споразума о обуци, сарадњи и војним консултацијама, настављамо да обучавамо оружане снаге Либије и диверзантске јединице (владе у Триполију)”, навели су јуче представници турског министарства одбране на свом твитер налогу.